Zasto sam najednom postao tako slab na tebe,mislim i pre sam bio ali sada sam jos vise....gotovo se osecam kao grana na vetru koja moze da se savije do zemlje i nazad u prvobitni polozaj,ne znam ni sam odgovor na to pitanje.
Mozda mi suvise falis,mozda sam osetljiv,iskreno ne znam,nekako strahujem da ti verujem da mi se noge odvoje od zemlje i da poletim,da te opet na oblaku cekam,ispod onih greda...Iako sam stalno tamo,kao da sam trenutno jako daleko od njih,sve me vuce ka njima,ali nikako da se opet tamo nadjem..... Da usne ti dodirnem ispod tih greda...da vidim ti nasmejane okice dok otvaras vrata,da stanem na prag i dobijem zagrljaj kao svet veliki.... da budem 'ja' bar na trenutak.
Da docekam jos jedno prolece u aveniji princeza,dok se ogromne krosnje nisu na vetru a ti i ja idemo do parkica,kao mala deca drzeci se za ruke... Ufhhhhh tesko mi je princezo,bas mi je tesko......
Dok vrtim secanja izmedju praznih dlanova,samo o tebi razmisljam.... vise se ne pitam da li ti razmisljas o meni,toliko sam sebican da me je briga....znam samo da je kod mene i dalje kisa..... ali bice jos dana i jos novih osmeha,odustati necu....
Nije me bilo ovih dana....priznajem....bio sam srecan,bio sam srecan zato sto sam njen osmeh i sto me i dalje nosi u srcu.Bio sam tako prokleto presrecan,sa osmehom koji ne moze izbrisati nista cak ni lose stvari koje su se u medjuvremenu desavale....
Taj osecaj kada ljubite princezu,i kada je kilometrima daleko od mene,znam da ponese uvek delic mene,delic nas,sve uvek tako asocira na nas dvoje....Svako je nekome bio sreca u zivotu,a ona je moja sreca....
A danas ?
Pa danas i nisam bas nesto....neki zraci sunca se probijaju kroz oblake,lici da ce biti lep dan a mozda i nece....Ne volim kada mi lose pocne i vece i jutro....I dalje je volim,samo nekako imam osecaj da nesto zeli da mi obrise osmeh sa lica...Sta to ne znam...Strah ? Samoca ? Gomila gluposti koja je realnost ? To sto joj poklanjam svaku noc,sebicno bez mene ?
Ne znam........
Znam da je volim...... i nemojte da mi brisete osmeh sa lica....Nije to u redu...svako ima pravo na promil srece,bar promil...
Danas sam bas nesto dosadan,kao nesto mi se pise,znam da ovaj virtuelni papir trpi jos vise nego obican pa pomislih da bi mogao jos nesto da dodam,kao po obicaju za nju..
Dolazi jos jedna noc,bice teska i preduga kao i svaka koja je bez tebe,cela ova zima se oduzila,zarobila nas neduzne u nase kutije sibica,u kojima sanjamo jedno drugo.Na sve to jos je i prolece doslo ali onda je stigla i kisa koja ne staje pa je prosto tesko promoliti glavu napolje a kamoli nekome izmamiti osmeh....
Znam da i ovu noc provodimo isto kao i skoro sve prethodne....ili se udubimo u neki posao ili cekamo jedno drugo na prozoru,iako se necemo videti....jedina dobra stvar je sto smo pod istim nebom...
Dok palim cigaretu,gledam po ko zna koji put iste tramvaje i autobuse koji obrcu svoje krugove,ostavljaju ljude koji dalje idu svojim kucama,jos malo pa im znam sve brojeve i raspored kada stize koji,cak i kojim danima nekih nema...Malo dalje odatle pogled hvata decu koja prvi put pale cigarete,smeju se i dobacuju devojcicama koje prolaze...Opet kada se malo bolje zagleda posto nemam zgrada okolo vidi se i pokoji direktor ulice(lokalni pijanac) :) i njega je neka muka naterala da se bavi takvim poslom kao sto je direktor ulice....
A ti ljubavi ?
Ti verovatno cujes buku u dvoristu ispod tvoga stana,tamo postoji neko ko stalno nesto popravlja :) Verovatno gledas kroz prozor u onu dugacku zgradu gde imas vise filmova u isto vreme.Oni sa treceg kuvaju rucak za sutra,cetvrti sprat u cosku,opet su upalili ono plavo svetlo zbog kao ambijenta,imamo jos one skroz na vrhu kojima se sa stotine metara vidi da nisu prali prozore nikada...
Dok nam sve to prolazi ispred ociju i gledamo male filmove drugih ljudi i sveta oko sebe onda se zapitamo sta je sa nama,zasto se neke stvari dogadjaju ? Da li je neko od nas dvoje osudjen na nesto,da li nam je zivot nesto vise uzeo ili dao vise nego sto treba....
Nemam odgovor na to pitanje...
Znam samo da kolika god da je guzva i stagod da se dogadja,ja imam samo jednu zelju.....Tebe...to znam vec dugo
I svaka noc je ista,pregled lokalne baste ludaka ispod prozora,i iscekivanje jutra...
Nepopravljivi romantici i sanjari nas dvoje smo,zato smo i zajedno a opet odvojeno.....
Suvise mi nedostajes vec nocima......ali mislim da to vec znas....
'Molim te' rekoh joj,dok mi se lice pomalo grcilo od neke muke koja nema veze sa njom...
'To sto nemam osmeh,ne znaci da nesto nije u redu,i znam da fali ti ali istovremeno kada kazes da nema ga,onda se javi neka vrsta pritiska u meni da moram bar nesto da razvucem' rekoh to u jednom dahu,sa nadom da nacin na koji razmenjujemo energiju nece nestati.....
'Meni to smeta' rece ona,dok gledala me je tim njenim ocima kojima sam uvek opcinjen.
Moram danas nesto da napisem,bas moram....zasto ne znam....ali moram jos nesto da joj kazem....
Znam da se plasis da volis
Bila si povredjena pre
Ljubav ti je slomila srce a ti si zatvorila vrata
Sada sam ja tu,cekam ispred sveta tvoga
Tu sam
U nadi da ces me pustiti
Daj mi priliku da dokazem da nisi u pravu
Princezo,sve tvoje suze su vec dosle i prosle
Moraces da verujes nekome
Dopusti da to budem ja,
Mozda zasluzio nisam ali silno zelim
Da pocnes ispocetka i ne zaboravis koliko mozes da volis
Ja zelim da budem kraj tebe
Zauvek....
Nezno ti pisem svakoga dana i ono sto ne objavim ovde stoji u jednoj svesci koju cu ti predati jednog dana,da znas koliko srece donosis jednom coveku......
Dok nema sunca,i nebo je namrsteno,opada tek poraslo prolecno lisce,dok kisa dobuje po njemu,prolazim nasim ulicama,nasim snovima...Da li smo mislili da ce svaki tren ostati,da li smo zeleli da se nesto promeni....jesmo,ovo je jedna u nizu kisa koja pada i nase ulice su se menjale kroz godisnja doba dok su osmesi ostali isti,a ljubav rasla.
Ova me kisa tera u snove o tebi,tera me da sanjam tvoj dodir,meke ruke,nezan vrat i najlepse usne na svetu.Dok mi cure kapi kise niz lice iscekujem da se pojavis iz neke od tih nasih ulica,da mi kazes da nisam zalud sanjao,da ces biti tu cak i onda kada zaspim sa buketom ruza cekajuci da se pojavis.Ljudi okolo mi samo smetaju u mojoj zelji da se otresem svega nadjem neki od nasih tragova i ostanem na mestu tom mastajuci o tebi.
Secam se jednog od tvojih osmeha,taj mi para ovu glavu ludu vec poneku godinu....neka zuta majcica na bretele,moje ruke na tvojim obrazima,prvo jutarnje sunce koje prolazi kroz salone,obasjava tvoje prelepo lice.Ruke mi drhte dok ti ljubim lice bez prestanka,zarobljen sam u 30 sekundi koje ne zelim da prodju...
Onda sam sa tobom napolju imas neke smesne duboke bele starke,izgledas kao mala devojcica,taj osmeh,tvoje nezne ruke i dalje ih osecam na sebi,kao da su zaista ostavile trag tamo gde si prosla....
Ti....ti mala princezo !
Ona koja je dosla,koju sam ljubio na kisi,koja mi je samom pojavom uvek izmamila osmeh,nemoj nestati....
Ostani !
Toliko sam puta bio u mogucnosti da ti to kazem,mozda nisam ali sada hocu..
OSTANI !
Prepustam se tebi....dok me ovo namrsteno nebo juri,reseno da ovom kisom opere svaki nas trag....
Ostaje mi moje vreme u kome sam zarobljen i u kome postojis samo ti,kada bi bar ova kisa mogla da spere samocu i bol koju osecam kada nisam pored tebe...
Ali ne moze...
A ti....
Ti samo budi tu,a ja ti obecavam da cu biti tvoja zvezda....
Ulica sasvim obicna kao i hiljade drugih u ovom velikom gradu,ali ova skriva moju tajnu,i njenu ljubav.Njeno predgradje gde kada prodjete osetite da vas nesto vuce da prosetate tom malom ulicom.Mnogo puta sam je gledao kako zamice niz tu ulicu,tihi krik sam pustio ali je nisam nikada zaustavio da je zamolim jos jednom za zagrljaj i dodir.Svaki put sam ostajao nem,opcinjen njenom lepotom,nisam progovorio....trebao sam....znam da jesam.Ona je jedino bice na ovoj planeti u cijem prisustvu prosto moram da budem,prosto me vuce ka sebi,neobjasnjivo ali tako je....
Taj cosak....
U svojim snovima i mislima sam svakoga dana,jer tamo mogu da je vidim,da je zagrlim,privucem sebi i poljubim.......U toj maloj ulicici na Dorcolu se odvija jedna prica koje citav svet nije svestan,sto se mene tice najveca ljubav na svetu.....Ta mala ulica koja je vec videla hiljade ljubavi,slomljenih srca,nadanja,patnje,bola i srece sada cuva moju tajnu...Cuva nju...Moju princezu...
Svi zapravo nosimo to u nasim srcima,imam osecaj da je tu stalno ali,se ne pojavljuje nego krisom ceka da nas iznenadi kada se najmanje nadamo...i onda stisne jako,kao najgori bol koji sam osetio....
Probada me i ne da mi ni trun mira,makar malo kada bi pustio,mogao bih da udahnem i da se osvrnem oko sebe i pogledam...ali dzabe...ne pusta,kao najuporniji lovacki pas,do poslednjeg daha ce me stiskati svojim ostrim zubima...
Tada zelim da se nasmejem,ali tako mi silno ne ide,tako je prokleto tesko,cak i dati snage koju znam da imam,ali taj mali uporni pas me ne pusta...nemam ni sekundu pauze..
Mnogo je lakse misliti da dobro pobedjuje i da je sve kao na onim filmovima iz 80,verovatno zelimo sami da potisnemo tog malog psa koji nas uvek ceka...mozda da podelimo,onda bude lakse...ne znam...
Zivot je cudna igra,pas nas ceka uvek,i u odlukama koje donosimo i sa onima sa kojima zivimo..
Borba traje uvek,mozda dobro i pobedi i izbrise tragove u vremenu i od njih napravi dugu...
A zapravo sam voleo to sto sam njena zvezda,mislim i dalje volim samo sto vise ne znam ni sam da li sam njena zvezda,ali to nije ni bitno.Tada sam imao osecaj da sam zaista nesto uradio u ovom svom postojanju da sam voljen,da imam snage za sve i da se vreme racuna do nje i od nje.....
Mozda sam ja za nju bio samo kometa koja je proletela,pokazala joj neki paralelni univerzum,da moze da vidi sta sve ona tek moze,ne znam da li cu to saznati (kako me je krenulo sa astronomijom).Samo znam da sam bio mnogo srecniji dok me se nije plasila i dok nije okrenula neki novi list kod sebe...Sada i ja lutam kao i ona....cekam neku padalicu da mi ispuni zelju da me voli zauvek,jer znam da joj je uzvraceno,jer znam da je volim i zelim opet za to famozno zauvek.
Vi ustvari ne znate kakav je njen osmeh,ali ajde da ne preterujem samo povucite paralelu kada vam se nasmeje vase najdraze bice i kada osetite iz tog osmeha i ljubav i osetite bukvalno dodir po obrazu,ispuni vas nekom nenormalnom srecom...To je nesto bez cega se zaista ne moze...
Ovako mislim da mi samo vreme ostaje koje neumitno sporo tece,i moje srce place za njom,a moje je oci traze,da ce se nekada vratiti bas kao kometa...
Zaista izvini....nisam mislio da ce ikada nesto stati,da ce ove reci otici u prah,mojim greskama zahvaljujuci...zaista mi je zao...
Moja T...ima jos pregrst tvojih pisama upucenih meni,naravno da ih cuvam....ne mogu me grejati kao ti u hladnim nocima....cak i u sred leta u kaucu je hladno bez tebe....
Moj zivot bez tebe je smisao bez smisla...nedostajes mi, falis mi, zelim te u svojoj blizini, sad i uvek i zauvek...
Niko mi toliko nije u mom zivotu znacio, da mi posle pola dana vec sve misli budu ka njemu preusmerene...bez tebe ne izdrzavam ni sat, ma ni minut, ni sekund, nedostajes mi momentalno kad mi pustis ruku, kad sklonis usne sa mojih i kad mi okrenes ledja. Samo zelim da se ovo sve zavrsi, da te zagrlim i poljubim, da nestane ovaj osecaj koji imam u stomaku uvek kad mi nedostajes...ne zelim da budem pateticna i da ti pisem srceparajuce ljubavne poruke u kojima ti opisujem kao zaljubljena tinejdzerka koliko mi nedostajes... a iako je tako, nisam tinejdzerka,....da znas da mi nedostajes toliko da bih ti mogla napisati roman o tome koliku bol u grudima osecam kada nema te kraj mene...Falis mi zivote moj...fali mi tvoje uvo, tvoj dah i vrat, usne tvoje...nedostaje mi i ti tvoj mladez na ramenu, nedostaje mi pogled u zagrljaju..tvoje oci "boje vena boje dunava"...
Nekada sam mozda i bio zvezda...samo u njenim ocima i to mi je bila jedina bitna stvar...sada sam neki daleki odsjaj.
BLJAK....Suvise sam ovde kao trag u vremenu koji trazi pravdu,ljubav i dodir..ali ne dobija nista..
Da li ovo neko cita ova trabunjanja o romantici,snovima zeljama,dodirima..verovatno ne,ali ne pisem ovo zbog slave :) dodjem vam i koje opravdanje vama koji svratite slucajno...nisam ja bas tako sjajan...svasta visi nad ovom glavom dok vicem trazeci svoju princezu iz te ulice na Dorcolu .
Ko je procitao mozda misli da sam ja odbacena dusa,koja voli a niko ne uzvraca,mozda me muce kompleksi kao i sve nas...mozda mislim da sam u filmu...mozda i mislim ali...filmovi koje sam ja gledao 80tih...tamo ljubav pobedjuje bez obzira na situaciju.Mozda to znaci da u sadasnjem vremenu nismo sposobni za strpljenje,da cemo se ljutiti kao neka deca...mozda...ali ja necu...moja princeza je suvise ulozila u mene da bih je primetio i shvatio za ozbiljno...
Ja nosim svasta sa sobom,snove,nadanja,zelje i neku ljubav koju mislis da ti je sudjena...meni je to ta princeza sa onih slika iz ulice gde one rastu...jednom od ovih dana cu i staviti neko njeno pismo cisto da vidite da ona postoji da nisam sanjao to nesto sto mi je jedino ostalo od odrastanja...jedne stepenice...
Stepenice gde je poceo i zavrsio se svaki san...sto sam stariji to sam svesniji sebe,koliko mogu,koliko volim i koliko zelim...ali i dalje sam na stepenicama...
Jednom sam te vodio tamo i videla si jos tada da si jedina...videla si,ali zato sto nisam sam to si brzo zaboravila...nazalost ovo nije film,i strpljenja nemamo...ali ostaje nada...da volis to sto si u mojim ocima...JEDAN SAN,SVET I LJUBAV...da zvuci cudno priznacu...ali uz malo stpljenja mozes uzeti sve ako zelis...
A ja ????
Ja sam i dalje na stepenicama,cekam,sanjam,zelim kao nikada do sada,jer sam prvi put svestan da mogu sve...tamo me mozes naci...tamo i na jednom tavanu gde rastu princeze izmedju dve grede....
Jos jedna preduga noc u ovoj jos duzoj kalendarskoj zimi,iako nije hladno,srce mi se steze kao da je napolju mraz.Problem je sto pada kisa sto oblaci izgledaju kao utvare koje mi se smeju,sto pomisljam ono sto sam uvek mislio za kisu,da cisti grehe...
Da li bih mogao sada da izadjem i budem go pred sobom i sperem sve svoje grehe,dok lije ta prokleta kisa ?
Mozda bih i mogao ali sam siguran da samo jedan greh ne bih mogao sprati,taj ce me pratiti celog zivota,to sto sam te naterao da me zavolis,slucajno se desilo da mi se otvorio najlepsi cvet,da me prigrlio i smirio dusu...
To sto si me zavolela,to je jedan svet ,jedna prica,jedan zivot......
Nije to greh....ljubav ne zna granice a ja samo zelim da kazem ti da volim te.....
Volim te 25......
Da li sam te osudio time sto volis me ?
Ne znam.....
Znam da pada kisa a ja zelim da znas da i ova je noc jedna od onih koje ti poklanjam....
I opet slike iz te neke ulice gde rastu princeze....Zasto ja nemam sliku tebe na oblaku,zasto ja nemam sliku gde si ti a ja pored tebe...Nedostajes mi..
Gledao sam danas neke fotografije,tvoje naravno....
Zasto ti nisi ranije dosla ? Ne znam,gledam kako spavas,kao da nemas nijedne brige na svetu,tako prelepa,nezna....najlepsi prizor na svetu..
Fali mi nekih 5 hiljada dana da vratim to neko skolsko dvoriste,da uzmem neka nova secanja,da urezem nasa imena na neko drvo,da te tada zauvek ukradem i sakrijem od svih...Da ni ne vide ikada kakav je blagoslov tvoj dodir,da te ne uporedjuju sa bilo kime,da te ne povrede...samo da sam mogao da sakrijem te.
A opet sa druge strane prihvatio bih zivot pun boli i tuge za tobom,da se tebi ostvare neke zelje,zapravo mislim da nikada te necu ni pustiti iz moga srca....
Svet nije lepo mesto,bar ne za nekoga kao sto si ti,najneznije i najiskrenije bice....
Zasto nemam tih 5 hiljada dana,sada bih nosio taj drugi osmeh,cekao da stignem,setao niz ulice drvoreda,ljubio na kisi....dodao jos jednu rucicu izmedju moje i tvoje....
Samo kada bi to mogao...a ovako me vreme tera da izbledim kao neko daleko secanje koje je probadalo jedno srce...
Proklete slike......tako mi malo treba za taj neki drugi osmeh...
