Zaista izvini....nisam mislio da ce ikada nesto stati,da ce ove reci otici u prah,mojim greskama zahvaljujuci...zaista mi je zao...
Moja T...ima jos pregrst tvojih pisama upucenih meni,naravno da ih cuvam....ne mogu me grejati kao ti u hladnim nocima....cak i u sred leta u kaucu je hladno bez tebe....
Moj zivot bez tebe je smisao bez smisla...nedostajes mi, falis mi, zelim te u svojoj blizini, sad i uvek i zauvek...
Niko mi toliko nije u mom zivotu znacio, da mi posle pola dana vec sve misli budu ka njemu preusmerene...bez tebe ne izdrzavam ni sat, ma ni minut, ni sekund, nedostajes mi momentalno kad mi pustis ruku, kad sklonis usne sa mojih i kad mi okrenes ledja.
Samo zelim da se ovo sve zavrsi, da te zagrlim i poljubim, da nestane ovaj osecaj koji imam u stomaku uvek kad mi nedostajes...ne zelim da budem pateticna i da ti pisem srceparajuce ljubavne poruke u kojima ti opisujem kao zaljubljena tinejdzerka koliko mi nedostajes... a iako je tako, nisam tinejdzerka,....da znas da mi nedostajes toliko da bih ti mogla napisati roman o tome koliku bol u grudima osecam kada nema te kraj mene...Falis mi zivote moj...fali mi tvoje uvo, tvoj dah i vrat, usne tvoje...nedostaje mi i ti tvoj mladez na ramenu, nedostaje mi pogled u zagrljaju..tvoje oci "boje vena boje dunava"...
