Evo i poslednjih dana marta, jos malo pa ce ti rodjendan princezo.Radujem se tom danu i tom nekom osmehu koji cekam.Sutra je nedelja, onaj suludo pust i dosadan dan odredjen za neke blesave stvari, one nedeljne ruckove koje niko ne voli, one prijatelje koje ne podnosimo preko cele nedelje ali nekako nedeljom se svi zajedno nakace i onda kao popune dan.
Kad bolje razmislim nisam nikada voleo nedelju, jos kao klinac, spremaj se, sredi, sutra je skola...a sada kada sam nazovi porastao onda je posao i ostale obaveze sto mu dodje na isto....
'Meni je nedelja nesto drugo znas li princezo ? '
Mislim da ne znas da tom istom nedeljom, premotavam sve nase razgovore u ovoj mojoj suludoj glavi , brojim te tvoje osmehe koji mi nedostaju isuvise i kao zgazeno pseto lizem svoje rane, jer celo me telo boli bez tebe.
Tvoj je osmeh moja konstanta vec evo skoro cetiri godine, prati me u svim situacijama i u dobru i u zlu, to je jedina stvar koje se zaista uzelim stalno, jer prosto srecan sam kada vidim osmeh tvoj bez koga kako vidim zaista ne mogu.Tvoje misljenje vec odavno ne racunam kao objektivno za neke stvari posto da menjamo cipele trenutno ne mozemo, ostaje mi ovako da ti kazem da si moj svet i moja zelja.Nesto najlepse sto sam ikada video i dodirnuo, ne mislis valjda da se to tek tako moze obrisati.
"Ne moze princezo, ne moze nikako"
"Mozes samo racunati na to da volim te najvise na svetu malena T, i da ne mogu bez tebe"
"Nedostaju mi tvoji dodiri i tvoj pogled odozgo i taj osmeh onaj blagi dok sklapas oci, dodirujes mi obraze i nezno ljubis me"
Znam da uvek imas neki osmeh cak i kada nisam tu, neko bi rekao da smejes se stalno, zapamti taj osmeh me je i doveo tebi, to nesto nestvarno kada se smejes..Obecaj mi da ga izgubiti neces a ja ti obecavam da bicu tu....
Uvek mi nedostajes...
Kao i uvek samo tebi princezo.. 3.22.25.8
