Dok nema sunca,i nebo je namrsteno,opada tek poraslo prolecno lisce,dok kisa dobuje po njemu,prolazim nasim ulicama,nasim snovima...Da li smo mislili da ce svaki tren ostati,da li smo zeleli da se nesto promeni....jesmo,ovo je jedna u nizu kisa koja pada i nase ulice su se menjale kroz godisnja doba dok su osmesi ostali isti,a ljubav rasla.
Ova me kisa tera u snove o tebi,tera me da sanjam tvoj dodir,meke ruke,nezan vrat i najlepse usne na svetu.Dok mi cure kapi kise niz lice iscekujem da se pojavis iz neke od tih nasih ulica,da mi kazes da nisam zalud sanjao,da ces biti tu cak i onda kada zaspim sa buketom ruza cekajuci da se pojavis.Ljudi okolo mi samo smetaju u mojoj zelji da se otresem svega nadjem neki od nasih tragova i ostanem na mestu tom mastajuci o tebi.
Secam se jednog od tvojih osmeha,taj mi para ovu glavu ludu vec poneku godinu....neka zuta majcica na bretele,moje ruke na tvojim obrazima,prvo jutarnje sunce koje prolazi kroz salone,obasjava tvoje prelepo lice.Ruke mi drhte dok ti ljubim lice bez prestanka,zarobljen sam u 30 sekundi koje ne zelim da prodju...
Onda sam sa tobom napolju imas neke smesne duboke bele starke,izgledas kao mala devojcica,taj osmeh,tvoje nezne ruke i dalje ih osecam na sebi,kao da su zaista ostavile trag tamo gde si prosla....
Ti....ti mala princezo !
Ona koja je dosla,koju sam ljubio na kisi,koja mi je samom pojavom uvek izmamila osmeh,nemoj nestati....
Ostani ! 
Toliko sam puta bio u mogucnosti da ti to kazem,mozda nisam ali sada hocu..
OSTANI !
Prepustam se tebi....dok me ovo namrsteno nebo juri,reseno da ovom kisom opere svaki nas trag....
Ostaje mi moje vreme u kome sam zarobljen i u kome postojis samo ti,kada bi bar ova kisa mogla da spere samocu i bol koju osecam kada nisam pored tebe...
Ali ne moze...
A ti....
Ti samo budi tu,a ja ti obecavam da cu biti tvoja zvezda....