A zapravo sam voleo to sto sam njena zvezda,mislim i dalje volim samo sto vise ne znam ni sam da li sam njena zvezda,ali to nije ni bitno.Tada sam imao osecaj da sam zaista nesto uradio u ovom svom postojanju da sam voljen,da imam snage za sve i da se vreme racuna do nje i od nje.....
Mozda sam ja za nju bio samo kometa koja je proletela,pokazala joj neki paralelni univerzum,da moze da vidi sta sve ona tek moze,ne znam da li cu to saznati (kako me je krenulo sa astronomijom).Samo znam da sam bio mnogo srecniji dok me se nije plasila i dok nije okrenula neki novi list kod sebe...Sada i ja lutam kao i ona....cekam neku padalicu da mi ispuni zelju da me voli zauvek,jer znam da joj je uzvraceno,jer znam da je volim i zelim opet za to famozno zauvek.
Vi ustvari ne znate kakav je njen osmeh,ali ajde da ne preterujem samo povucite paralelu kada vam se nasmeje vase najdraze bice i kada osetite iz tog osmeha i ljubav i osetite bukvalno dodir po obrazu,ispuni vas nekom nenormalnom srecom...To je nesto bez cega se zaista ne moze...
Ovako mislim da mi samo vreme ostaje koje neumitno sporo tece,i moje srce place za njom,a moje je oci traze,da ce se nekada vratiti bas kao kometa...
Znam da cu biti tu....dobar sam u cekanju...
26
