Nije me bilo ovih dana....priznajem....bio sam srecan,bio sam srecan zato sto sam njen osmeh i sto me i dalje nosi u srcu.Bio sam tako prokleto presrecan,sa osmehom koji ne moze izbrisati nista cak ni lose stvari koje su se u medjuvremenu desavale....
Taj osecaj kada ljubite princezu,i kada je kilometrima daleko od mene,znam da ponese uvek delic mene,delic nas,sve uvek tako asocira na nas dvoje....Svako je nekome bio sreca u zivotu,a ona je moja sreca....
A danas ?
Pa danas i nisam bas nesto....neki zraci sunca se probijaju kroz oblake,lici da ce biti lep dan a mozda i nece....Ne volim kada mi lose pocne i vece i jutro....I dalje je volim,samo nekako imam osecaj da nesto zeli da mi obrise osmeh sa lica...Sta to ne znam...Strah ? Samoca ? Gomila gluposti koja je realnost ? To sto joj poklanjam svaku noc,sebicno bez mene ?
Ne znam........
Znam da je volim...... i nemojte da mi brisete osmeh sa lica....Nije to u redu...svako ima pravo na promil srece,bar promil...
Nezno tebi kao i uvek princezo....
