Zaista me nije bilo dugo ovde.. Ne, nisam te izbegavao vec sam gurao u sebe sve one snove koje delimo, nase noci i nase dane, neke obrise zutih majcica i osmeha, veceri pored gitare i tvog osmeha na nekim stepenicama i ispod nekih nocnih svetiljki.Te dane u kojima zivim svih ovih godina, to nesto sto covek sa osmehom kaze da je nesto najlepse u zivotu, oni osecaji izmedju melanholije i beskrajne srece.
"Ne,mila moja princezo nista nije iscezlo a i ne moze pa kako bi ....Ne postoji razlog za to kada svaki uzdah pripada i dalje tebi jedino moje..."
Znam da me nista nece razoriti i pomeriti kao sto ce ljubav, i da ce me terati da izdrzim sve ali samo da volim.Ali me opet nista nece nagraditi kao osmeh tvoj i vreme kraj tebe pa makar to bio i sekund.Sviknut na to da pakujem vreme na sitno, mozda sam propustio nesto ali zelim da znas da i dalje si jedina misao sa kojom se budim i sa kojom lezem.Sanjam osmehe tvoje i valjam se u ljubavi tvojoj koja mi pomaze da prolazim kroz ove preduge dane, jer dok pricam sa nekim ja sam zapravo kraj tebe i tako iznova.
Ispravicu to sto nije me bilo.
Kao i uvek samo tebi princezo...
3.22.25.8
