drugiosmeh

Nema me dugo moja vilo.....bas predugo,plasim se zaboravices mi osmeh....nestaces,kao pepeo kada se istrese i rasuje...

Plasim se,ne zelim da budem bez tebe,zelim samo sa tobom......

Kasno je i dalje mi se ne spava,vrucina je prevelika a zedj za tobom jos veca....Pokusacu da te odsanjam jos jednom,jos jako mi malo fali do onog momenta da ti vidim oci...a ti i dalje ne znas...a boli nas oboje...

Volim te jos vise i zelim ti lepe snove...

Tebi kao i uvek......

Konacno 31 dan ovog uzasno dugog i iscrpljujuceg meseca....

Da li je sve konacno proslo ? Ono sto je za tebe april,to je za mene maj,stim sto ti prozivis i maj kao i ja....

Kazes nema me....ima me princezo uvek me ima,stalno si mi na umu.. ne kompenzujem,nema me,kao senka se provlacim kroz one nase drvorede,iz senke gledam svaki tvoj uzdah,svaku patnju i svaki bol.

Nemam prava na svoju svakako,ali zelim da znas da osmeh moramo imati,ne smemo ga izgubiti,dugo mi je trebalo da nadjem te,sada kada jesam,znas da se cela moja kugla vrti oko tebe.Bilo je nekih stvari u ovom mesecu koje su me plasile,da li sam odlutao zbog njih ? Nisam.... Da li si ti ? Ne znam.....

Isti nas strahovi prozimaju,iste boli,nemi krici u noci i nedosanjani snovi...... 

Znam da danima cekas.... cekam i ja.... za jedan osmeh za jos jedan nerodjendanski dan,najlepsi na svetu....

Da li je premnogo tuge stalo izmedju nasa dva osmeha ?

Ne znam....znam samo da te volim i da ti i dalje poklanjam svaki zalazak sunca i svako svitanje....dok setam kroz nase ulice,svako drvo znam,svaku rupu na putu.....svaki poljubac znam,svaki dodir,svaki sekund tebe....

Tebi nezno kao i uvek....

O da .....danas ti sigurno nisam na listi najdrazih osoba na svetu to znam....

Zato cu ti dati da procitas jedno tvoje pismo,znas da cuvam sva....danas zelim da budem samo na jednom mestu videces sliku sve bice ti jasno,znam da si tu,znam da me pazis,znam da suvise nisam tu.....ali znaj da si neprestano u mojim mislima...

'Pises mi poruku dok spavam...da bih se probudila sa osmehom....to je tvoja velicina, tvoja nesebicnost i tvoja muskost... Nikada nisam upoznala nekog poput tebe...zato te i volim tako hrabro, a ujedno kukavicki, jer drhtim kada zoves, drzim palceve da dodjes, znoje mi se dlanovi kada gledam te, plasim se kada odhovaram ti na poruku, molim da ne odes jos koji sat, namestam kosu kada treba da vidim te....odmaram u tvojim ocima, krijem se pod tvojim ramenima, igram prema tvojim otkucajima, disem tvojim porama, budim se samo ako sanjamo zajedno.....

Mislila sam da sam jaka, oslabio si me...mislila sam da sam mudra, mislila sam da sam hladna....ma sve okrenuo si samo jednim osmehom...zelim da budem ti poslednji roman, poslednja stanica...mozda neces me videti ovih dana...ali znaces da sam tu...uvek gledam te od negde...smejem se i krecem ka tebi da ustinem te, nasmejano, kao Nena...sa molbom da ti ustines mene.....samo da bih bila sigurna da ne sanjam ...
Znam ljube ....razumem....volim te ljube...ne razumem samo zasto mi dusa za tobom place....kao da srecu odneo si, kao da mi je osmeh u tvom dlanu...obecaj mi da vratices mi je....
I da...volim kada me pitas . Jer ni u sta nisam bila sigurnija....
Samo me zagrli nocas, ne govori nista, pusti me da mirujem na tvom ramenu...kao ova tiha noc...
Ne sapucem ti nista, samo te dodirujem vrhovima prstiju ...to telo bogova... Ti si moj razlog, moj komad neba, moj deo vecnosti...
Ti si moj dah i moje oci...i disem kratko da te ne bih udahnula odjednom...samo jedva , toliko da zivim, da bih te sto duze disala....
Zivote moj....
Jedino moje milo....snove sam odavno prodala...prodala bih i uzdahe , samo da tebe ljubim  ..
Ni osmeha nemam, usne hladne su, a telo bez dodira tvog kao tudje....
Ostani kraj mene.....'

Zauvek sam kraj tebe moja princezo......

Koliko malo treba zivom coveku za srecu to je neverovatno...jedna kala i zagrljaj

Jedna prazna ulica

i Kaleniceva pijaca

nedelja na duhove

praznik Sveta Trojica

Tvoje male cipele

uredno su slozene

k'o da znaju da su me

zauvek zarobile

Ljubav je to

kad govorimo

a ne znamo sta

i ne znamo da

Prolazi noc

i prolazi sve

mi ne znamo gde

zasto prolazi sve

Sva je svetlost tackasta

na stolu lezi kasika

kaplje kap iz slavine

pasce kisa dovece

Lisce susti izbliza

neko zove Nenada

jednim okom gledam te

drugim okom pamtim sve

 

Kao i uvek samo tebi moja princezo.....nezno kao nikada do sada...mnogo nedostajes mi..... 

Secanja ???

Da li je to sve sto imamo ?

Da li je to sve sto ostaje ?

Da li nastavljamo tamo da zivimo ?

Da li ustvari i dalje volimo ?

Da li znamo da neko nas voli ?

Da li su nase ulice iste sa ispracenim jesenjim liscem i belim snegom ?

Da li novo leto menja nesto ? 

Suvise pitanja svakako :) ali kao sto je neko rekao nekada sva mogu da se podvedu pod prosti strah.... mozda mogu a mozda ne mogu...

Voleo bih da ti opet vidim kozu,pomirisem vrat,dodirnem usne...da kroz salone sunce probija i uhvatim ti onaj savrseni osmeh,koji me totalno zbuni i ostavi bez teksta...

Voleo bih.....

Ali mislim da tebe volim jos vise,a da poneki put zivim u secanjima,samo poneki,kada se osetim da nosim na sebi neki ogroman teret koji mi dusu pritiska....a tada mi samo jako nedostajes ustvari...

Kao i uvek nezno tebi,misao odleti da ti kaze da je uvek u tvom predgradju...

Osmeh dodje i prodje i suludi osecaji se probijaju kroz ovu tvrdu kozu koji mi ne leze.....suvise toga imam da pobijem kroz svoje srce...samo te prosto volim u svim mojim suludim osecanjima....sve me nesto boli....

Nisam bas nasmejan ali uvek cekam...zivim za osmeh...hvala ti za reci koje su umirile ovo srce..

I da oni moji filmovi iz 80tih....ne pobedjuju uvek dobri momci,tamo scene traju u sekundama,a u srcu se stvari prelamaju mnogo duze.... 

Volim te lepo sanjaj...

Zasto sam najednom postao tako slab na tebe,mislim i pre sam bio ali sada sam jos vise....gotovo se osecam kao grana na vetru koja moze da se savije do zemlje i nazad u prvobitni polozaj,ne znam ni sam odgovor na to pitanje.

Mozda mi suvise falis,mozda sam osetljiv,iskreno ne znam,nekako strahujem da ti verujem da mi se noge odvoje od zemlje i da poletim,da te opet na oblaku cekam,ispod onih greda...Iako sam stalno tamo,kao da sam trenutno jako daleko od njih,sve me vuce ka njima,ali nikako da se opet tamo nadjem..... Da usne ti dodirnem ispod tih greda...da vidim ti nasmejane okice dok otvaras vrata,da stanem na prag i dobijem zagrljaj kao svet veliki.... da budem 'ja' bar na trenutak.

Da docekam jos jedno prolece u aveniji princeza,dok se ogromne krosnje nisu na vetru a ti i ja idemo do parkica,kao mala deca drzeci se za ruke... Ufhhhhh tesko mi je princezo,bas mi je tesko......

Dok vrtim secanja izmedju praznih dlanova,samo o tebi razmisljam.... vise se ne pitam da li ti razmisljas o meni,toliko sam sebican da me je briga....znam samo da je kod mene i dalje kisa..... ali bice jos dana i jos novih osmeha,odustati necu....

Volim te kao i uvek nezno i zauvek 

Nije me bilo ovih dana....priznajem....bio sam srecan,bio sam srecan zato sto sam njen osmeh i sto me i dalje nosi u srcu.Bio sam tako prokleto presrecan,sa osmehom koji ne moze izbrisati nista cak ni lose stvari koje su se u medjuvremenu desavale....

Taj osecaj kada ljubite princezu,i kada je kilometrima daleko od mene,znam da ponese uvek delic mene,delic nas,sve uvek tako asocira na nas dvoje....Svako je nekome bio sreca u zivotu,a ona je moja sreca....

A danas ?

Pa danas i nisam bas nesto....neki zraci sunca se probijaju kroz oblake,lici da ce biti lep dan a mozda i nece....Ne volim kada mi lose pocne i vece i jutro....I dalje je volim,samo nekako imam osecaj da nesto zeli da mi obrise osmeh sa lica...Sta to ne znam...Strah ? Samoca ? Gomila gluposti koja je realnost ? To sto joj poklanjam svaku noc,sebicno bez mene ?

Ne znam........

Znam da je volim...... i nemojte da mi brisete osmeh sa lica....Nije to u redu...svako ima pravo na promil srece,bar promil...

Nezno tebi kao i uvek princezo....

Ulica sasvim obicna kao i hiljade drugih u ovom velikom gradu,ali ova skriva moju tajnu,i njenu ljubav.Njeno predgradje gde kada prodjete osetite da vas nesto vuce da prosetate tom malom ulicom.Mnogo puta sam je gledao kako zamice niz tu ulicu,tihi krik sam pustio ali je nisam nikada zaustavio da je zamolim jos jednom za zagrljaj i dodir.Svaki put sam ostajao nem,opcinjen njenom lepotom,nisam progovorio....trebao sam....znam da jesam.Ona je jedino bice na ovoj planeti u cijem prisustvu prosto moram da budem,prosto me vuce ka sebi,neobjasnjivo ali tako je....

Taj cosak....

U svojim snovima i mislima sam svakoga dana,jer tamo mogu da je vidim,da je zagrlim,privucem sebi i poljubim.......U toj maloj ulicici na Dorcolu se odvija jedna prica koje citav svet nije svestan,sto se mene tice najveca ljubav na svetu.....Ta mala ulica koja je vec videla hiljade ljubavi,slomljenih srca,nadanja,patnje,bola i srece sada cuva moju tajnu...Cuva nju...Moju princezu...

Snovi hmmmm...

Jako su cudna stvar ti snovi,pogotovu kada je srce na otvorenom i nezasticeno,kada ispuzim iz kauca,spustim se na kolena i bunovan gledam po sobi...

Trazim.....

Da li si bila tu ?  Da li si mozda u kuhinji ?

Nisi....nisi tu...

Zaspim sa crvenim ruzama u ruci,da li ces tada biti tu ?

Neces...

Da li ces ikada doci ?

Snovi.....jako cudna stvar...

Malo nabacanih misli na ovo suncano jutro u nadi da ce doneti osmehe,jer jutro nije san vec surova realnost....

Postoji gomila neke muzike koja je tvoja,pitam se da li je slusas ?

25 T 

Svi zapravo nosimo to u nasim srcima,imam osecaj da je tu stalno ali,se ne pojavljuje nego krisom ceka da nas iznenadi kada se najmanje nadamo...i onda stisne jako,kao najgori bol koji sam osetio....

Probada me i ne da mi ni trun mira,makar malo kada bi pustio,mogao bih da udahnem i da se osvrnem oko sebe i pogledam...ali dzabe...ne pusta,kao najuporniji lovacki pas,do poslednjeg daha ce me stiskati svojim ostrim zubima...

Tada zelim da se nasmejem,ali tako mi silno ne ide,tako je prokleto tesko,cak i dati snage koju znam da imam,ali taj mali uporni pas me ne pusta...nemam ni sekundu pauze..

Mnogo je lakse misliti da dobro pobedjuje i da je sve kao na onim filmovima iz 80,verovatno zelimo sami da potisnemo tog malog psa koji nas uvek ceka...mozda da podelimo,onda bude lakse...ne znam...

Zivot je cudna igra,pas nas ceka uvek,i u odlukama koje donosimo i sa onima sa kojima zivimo..

Borba traje uvek,mozda dobro i pobedi i izbrise tragove u vremenu i od njih napravi dugu...

Kako god tu sam i volim te... 

A zapravo sam voleo to sto sam njena zvezda,mislim i dalje volim samo sto vise ne znam ni sam da  li sam njena zvezda,ali to nije ni bitno.Tada sam imao osecaj da sam zaista nesto uradio u ovom svom postojanju da sam voljen,da imam snage za sve i da se vreme racuna do nje i od nje.....

Mozda sam ja za nju bio samo kometa koja je proletela,pokazala joj neki paralelni univerzum,da moze da vidi sta sve ona tek moze,ne znam da li cu to saznati (kako me je krenulo sa astronomijom).Samo znam da sam bio mnogo srecniji dok me se nije plasila i dok nije okrenula neki novi list kod sebe...Sada i ja lutam kao i ona....cekam neku padalicu da mi ispuni zelju da me voli zauvek,jer znam da joj je uzvraceno,jer znam da je volim i zelim opet za to famozno zauvek.

Vi ustvari ne znate kakav je njen osmeh,ali ajde da ne preterujem samo povucite paralelu kada vam se nasmeje vase najdraze bice i kada osetite iz tog osmeha i ljubav i osetite bukvalno dodir po obrazu,ispuni vas nekom nenormalnom srecom...To je nesto bez cega se zaista ne moze... 

Ovako mislim da mi samo vreme ostaje koje neumitno sporo tece,i moje srce place za njom,a moje je oci traze,da ce se nekada vratiti bas kao kometa...

Znam da cu biti tu....dobar sam u cekanju...

26 

Opet ja...

BLJAK....Suvise sam ovde kao trag u vremenu koji trazi pravdu,ljubav i dodir..ali ne dobija nista..

Da li ovo neko cita ova trabunjanja o romantici,snovima zeljama,dodirima..verovatno ne,ali ne pisem ovo  zbog slave :) dodjem vam i koje opravdanje vama koji svratite slucajno...nisam ja bas tako sjajan...svasta visi nad ovom glavom dok vicem trazeci svoju princezu iz te ulice na Dorcolu .

Ko je procitao mozda misli da sam ja odbacena dusa,koja voli a niko ne uzvraca,mozda me muce kompleksi kao i sve nas...mozda mislim da sam u filmu...mozda i mislim ali...filmovi koje sam ja gledao 80tih...tamo ljubav pobedjuje bez obzira na situaciju.Mozda to znaci da u sadasnjem vremenu nismo sposobni za strpljenje,da cemo se ljutiti kao neka deca...mozda...ali ja necu...moja princeza je suvise ulozila u mene da bih je primetio i shvatio za ozbiljno...

Ja nosim svasta sa sobom,snove,nadanja,zelje i  neku ljubav koju mislis da ti je sudjena...meni je to ta princeza sa onih slika iz ulice gde one rastu...jednom od ovih dana cu i staviti neko njeno pismo cisto da vidite da ona postoji da nisam sanjao to nesto sto mi je jedino ostalo od odrastanja...jedne stepenice...

Stepenice gde je poceo i zavrsio se svaki san...sto sam stariji to sam svesniji sebe,koliko mogu,koliko volim i koliko zelim...ali i dalje sam na stepenicama...

Jednom sam te vodio tamo i videla si jos tada da si jedina...videla si,ali zato sto nisam sam to si brzo zaboravila...nazalost ovo nije film,i strpljenja nemamo...ali ostaje nada...da volis to sto si u mojim ocima...JEDAN SAN,SVET I LJUBAV...da zvuci cudno priznacu...ali uz malo stpljenja mozes uzeti sve ako zelis...

A ja ????

Ja sam i dalje na stepenicama,cekam,sanjam,zelim kao nikada do sada,jer sam prvi put svestan da mogu sve...tamo me mozes naci...tamo i na jednom tavanu gde rastu princeze izmedju dve grede....

Volim te 26 moja ... 

Jos jedna preduga noc u ovoj jos duzoj kalendarskoj zimi,iako nije hladno,srce mi se steze kao da je napolju mraz.Problem je sto pada kisa sto oblaci izgledaju kao utvare koje mi se smeju,sto pomisljam ono sto sam uvek mislio za kisu,da cisti grehe...

Da li bih mogao sada da izadjem i budem go pred sobom i sperem sve svoje grehe,dok lije ta prokleta kisa ?

Mozda bih i mogao ali sam siguran da samo jedan greh ne bih mogao sprati,taj ce me pratiti celog zivota,to sto sam te naterao da me zavolis,slucajno se desilo da mi se otvorio najlepsi cvet,da me prigrlio i smirio dusu...

To sto si me zavolela,to je jedan svet ,jedna prica,jedan zivot...... 

Nije to greh....ljubav ne zna granice a ja samo zelim da kazem ti da volim te..... 

Volim te 25...... 

Da li sam te osudio time sto volis me ?

Ne znam.....

Znam da pada kisa a ja zelim da znas da i ova je noc jedna od onih koje ti poklanjam....