Jos jedna jesen dolazi, ovaj put nekako brze nego ostale koje smo proveli zajedno, sticem utisak kao da zuri da sto pre ogoli drvece i uvuce neku tugu u nasa srca.
"Ali necemo to dozvoliti zar ne princezo ?"
Bar ja nedam te i ne zelim da pustim to srce koje greje mi dusu hiljadama dana unazad koje mi daje snage da preguram sve sto stane ispred mene.Znam da pomislices da mozda neko moze me odvesti, ali te molim da znas da i dalje si ti moj svet, sve ono sto trebam i zelim za sva buduca vremena.Nemoj se ti predati, i ako ti ona ruka u ruci znaci nesto pruzi je onda a ja cu biti tu da ti snage dam.
Jednom sam te zamolio da me cuvas kada dodje zima, prosla nam i nije bila nesto lepa, ovaj put me cuvaj a ja cu ti uzvratiti samo ljubavlju.Nemoj da plase te stvari koje cu se truditi da sklonim od tebe.Zbunis me poneki put, odnosno tvoja samoca koja upravlja tvojom dusom u trenucima kada nisam kraj tebe.Znam da treba izgurati dane, znam da se treba osvrnuti oko sebe, znam da treba progutati reci koje bi izasle a koje nisu lepe.Sve to znam i pokusavam da ti kazem da ja zaista ne mogu bez tebe, ne zelim da izbledim i nestanem kao secanje.
Znam da sve suvise brzo prolazi kraj nas i neki put kao da stojimo i sve prolazi kraj nas, pa sticemo utisak da smo na jednom mestu suvise dugo, ali tada znaj da su nasi snovi nase drustvo i nasa zelja da budemo samo mi.Onda mozda shvatis da stojis na pravom mestu i da trebas krenuti putem koji je ispred tebe, nista ne dolazi tek tako lako, mozda u onim nekim filmovima gde razresenje traje par minuta.
Ako je ovaj nas svet po tvojoj meri skrojen onda ces me cuvati bar zauvek, i sve sto prolazi nece ti smetati dokle god budemo mogli da zagrlimo se na nekom od nasih mesta i da nam se usne dodirnu a ruke spoje.
Kao i uvek samo tebi princezo.....
3.22.25.8
Mislim da se ti nisi izgubila i nisi izgubljena vec da si bas na mestu na kom trebas da budes kraj mene.Ako ikada mislis da si se izgubila molim te da pronadjes mene...a ja se nisam izgubio, samo zelim da pronadjes me.
U nekim mi danima nedostajes previse,kao da vidim te kraj sebe i da mi govoris nezno da volis me i osmehujes se.....Danas bas previse...
Sta se dogodilo mila ? Zasto se nesto promenilo ?
Znam ja zasto ali moram da pitam, zar ne mozes da sklonis tu tezinu sa sebe i da oteras osmehom a ne da hranis te osecaje, tugom i velikom kolicinom razmisljanja.
Samo pre par dana si rekla "Pokazacu ti da volim te"
Sta desilo se od tada ?
Zaboravi princezo...ne misli o tome...Poneki put cini mi se odlutas, negde gde cak ni ja ne mogu da dodjem i pokusam da pruzim ti ruku.Nemoj mila.. Ostani i daj mi ruku.
Zar prestala si da verujes ? Znam da nisi.... Hajde pokazi mi jer znam da verujes i znam da mozes sve da pokazes mi...kako si rekla jutros neke benigne stvari su ostale nedorecene... za nekoga benigne za nekoga svet koji pokrece neke idiotske reakcije... hmmmmm nasmejacu se sada,bar cu pokusati...
Samo te molim da pokazes mi,suvise je vremena proslo od kako si zatvorila neka vrata koja ne zelis da otvaras... fali mi sve to a znam da je tu...tvoji su strahovi veci i ja to postujem...ali bar samo na tren pokazi molim te.
Ja trazim te za zauvek znas....
Nama cuda nisu potrebna, znam da smo jedno drugom polovine srca...potrebna je samo snaga i vera i svaki cemo cilj ostvariti.Dajem dusu za tvoje zelje kakve god one bile samo dok znam da taj osmeh ce postojati i ta pojava donositi srecu.
Uvek se zadesi nesto sto ne zelimo kada ne zelimo, uvek nam smeta nesto sto zelimo a ne mozemo trenutno imati, i tako se vrtimo u krug, da li je to zavist,ljubomora ili bilo sta, brzo se srusimo.Zaboga, ljudi smo uvek trazimo negativno i nikada nije dovoljno. Poneki put nas ponos udavi, neki put zelimo da iskocimo iz sopstvene koze jer imamo osecaj nespokoja i totalnog gubitka kontrole nad sobom. Mozda neki problemi i sruseni mostovi ne trebaju da se gledaju nakon sto se sve desi, zasto nas onda neke stvari progone ???
Princezo kako si ?
Trebamo neki put da ustrajemo u svojim bolovima, da bi onda tek kasnije osetili neko zadovoljstvo i pravu srecu.Svi ce reci ljubav to je filmska stvar... Mozda.....
Ja samo jednu stvar znam, ja ne mogu bez tebe i ne zelim....jako mi nedostajes...
Pokusaj da vidis nesto ljudsko u meni,ne odustaj jer moja si vec dugo i sto se mene tice bices zauvek, molim te ne odustaj...
Ustvari sam hteo samo da ti kazem da kada volis tada imas sve i da je to najlepsa stvar i znam da boli ali te vise volim od svega sto boli.....
Zelim ti laku noc mila moja princezo i najlepse snove,dodji opet u san da grlis me...moj svete
Cak i mnogo jaki ljudi se osete slabima u ovakvim danima kada sve przi, vid se muti i nista nije crno i belo, vec neka nezna nijansa sive na ovom nasem betonu ispod onog naseg neba.U pozadini se cuju nama poznati zvukovi lomljavine srca i nemih krikova koji nas dozivaju nazad, nazad u zagrljaje i dodire.Svi traze neku nagradu od ljubavi ali nazalost ljubav nagradjuje na drugi nacin, osmehom i setom koju daje i osecajem da si jedina na svetu.
Dalek nas put ceka princezo moja, prepun onih prelepih planinskih krivina i predela koje samo ljubav moze dati.Jedino me ti mozes ugrejati, dati ovom srcu zivota.Znam da se poneki put osetimo maleno i bespomocno ali pruzam ti ruke svoje, srce imas, potrebno je samo da izustis naglas da zelis da budimo se jedno kraj drugog.Zelim da budem kraj tebe kada se prvi zraci sunca probijaju kroz salone i dolazi ona mesavina hladnoce i sunca i srece najvece kada okrenem se i vidim te kako sanjas spokojno.To je nagrada koju ljubav donosi.Da pokucas na vrata ovoga srca i konacno ga povedes...
Svi misle da sve ovo dodje, ali varaju se....proci nece..
U mojim filmovima nikada nisam pobedio, nikada nije bilo onog srecnog kraja, onog zagrljaja, dodira i poljupca.Nije bilo odlazka u sumrak kroz neke prelepe predele.Mozda tako i treba, mozda bi trebalo da izvadim glavu iz vode i pogledam da samo zivot moze sve sravniti sve, a ne vitezovi.
Gde sada da trazim odgovore ???
Ne znam....
Samo vam zivot moze polomiti ljubav sa svojim neumitnim strahovima i bolima, cak i ako vam da slobodu taj isti zivot ce pokusati vec na sledecem cosku da vam uzme i ono sto je zaboravio prethodno...Nasmej se i nastavi dalje, je kao mantra za sve to...
Ne znam bas....
Moji su filmovi bili bas decacki i naivni da ce sve pobediti ljubav i javiti se kao nevidljiva sila u vidu nekog osmeha, sada vise nisam siguran da je tako...
Svakako cu sesti na motor i pokusati bar da sam sebi obezbedim odlazak kao iz filma :) iako se cini da je suvozacevo mesto prazno.....kao i uvek ispod ovog neba valjda postoji i neki oblak za nas...
Kao i uvek tebi.....
Mada ne postoji nesto sto bi opisalo ovo komesanje srca, necu se ni truditi da objasnim....
Zeleo bih da se pojavis kao i u onim filmovima....ali znam da je nemoguce to...tesko je sve, znam....bar cu zamisliti da se to dogadja...
"s one strane vode daleko ljubicasto kopno s dugom gorskom kosom;
za gradicem krsevit kraj, nasaran zelenilom vinograda i maslinika."
Vladimir Nazor
I dalje nam je nebo isto,nocu mozemo birati koju cemo zvezdu gledati i pozeleti jedno drugom laku noc.Vreme mi ovde sporo prolazi,nostalgija za tobom mi pece kozu vise nego sunce u podne.
Prolazim malenim kamenim ulicama u kojima cvetaju oleandri kraj starih kuca i trazim te pogledom,te plave kose koje nestaju u ovim malenim ulicama kao duhovi.Usne suve su mi od morske vode a trebao bih najvise dodir tvoj i usne tvoje da samo na sekund osetim, da izgubim se u tvome zagrljaju da sve skazaljke stanu i da ostanem u tom trenu bar zauvek.
Nedostaju mi i one nase ulice i nasi osmesi, iako tesi me misao tvoga glasa ipak isto nije kada te ruke ne osete. Zelim da znas da moja si jedina misao i kada svice jutro i kada pozdravljam sunce, samo cekam sledeci dan da vreme brze prodje da sekunde isteku iz pescanog casovnika i da dodjem u tvoj zagrljaj.Hiljade mi se misli roji po glavi a u svakoj si ti.Doneo sam ti ljubav, a doneo sam i neku neslucenu tezinu i neke stvari mozda porusio, nisam zeleo to princezo...
Zeleo sam samo da TI i JA zamaknemo u neku od ovih ulica i budemo zamrznuti u trenutku.
Imamo razna nasa mesta, tamo gde su se desila obecanja, tamo gde se odlazilo i vracalo, gde se rasturalo ali se pre svega na svim tim mestima volelo i to takvim zarom kakav nisam video ni u knjizi ni u poeziji a ni u stvarnosti.Mozda sam samo suvise sebican pa ni ne zelim da gledam oko sebe kada si ti pored mene, jer tada sve stoji za mene i tako mi odgovara, da budem slep i gluv za sve.
Imamo jedno "miljence" jednu zgradicu malu pored koje su se dogodile neverovatne stvari, zagrljaji, suze, osmesi, obecanja, poljubci i mozda poneka stvar koja se meni nije dopala :) ko razume shvatice.Oduvek sam se posle tog dana bojao tog mesta, tu gde sam morao da kazem neke stvari koje nisam zeleo, ali da vratim se na osmehe...
Nedaleko odatle je reka, ista ona reka cije mirise trazim vec nocima, jedna crna haljina i jedno jutro i gomila poljubaca, pomesana sa gomilom dodira i osmeha prepunih srece.
Zasto sam poceo ovo da pisem :) ne znam.... ali sam hteo da opisem neko skoro savrseno vece ili dan mozda, ne znam vise ni sam, znam samo da mi nedostajes......
Znam da bi krenuli nekom od nasih ulica zagrljeni cvrsto kao da sutra ne postoji, kao da se nikada nista nece dogoditi.Zatim bi otisli do nekih starih zidina gde bih ti priznao da ne mogu da zivim bez tebe i da zelim da budes tu zauvek.Znam, sve ovo lici na decije trabunjanje o ljubavi i klecanju kolena ali sta da radim, uvek je isto kod mene, sve mora da podseca na neki film iz 80tih u kome ljubav mora pobediti :) Mora pobediti posto necu dozvoliti da vreme pojede sve i da se neke stvari ugase, nedam da se ugasi nista.Zelim da to znas.
Zelim da te prenem iz sna najneznijim dodirom usnama, da ti se okice otvore i da me ugledas, da razvuces onaj prelepi osmeh i pogledas me onako kao malena devojcica kojoj treba zagrljaj bas moj.
Zelim da znas da nije greh me voleti, a tebe jos manji, da trebas da boris se za svaki tren, da trebas da sanjas, da ostvaris sebi svaki san....Zelim da dodjes mi u zagrljaj i da tu i ostanes.Na kraju ni ne opisah kako izgleda to skoro pa savrseno ali svako od nas je drugaciji i ima svoju viziju.Moja vizija je moja princeza i ja ne odustajem :)
U ovom letu sto dolazi nadam se da ces opet napraviti jedno "spesijalno" mesto za nas u srcu i da ces se probuditi, da ces biti nasmejana i opet svoja ona koja voli....to je sve sto zelim...i naravno sebe pored tebe...
Kao i uvek samo tebi princezo.......
Trajemo i posle ove terase :) samo nam osmesi trebaju a moj je kod tebe i nesebicno ti ga dajem samo da ugledam te oci i da osetim tvoju ruku pod mojom...
Evo me opet... nesto sam cesto ovde, kao da imam nesto uvek da kazem.Pomalo sam umoran i glava mi ne radi bas najbrze, oci mi se sklapaju a ruke me ne slusaju, ali i dalje mi ti ne izlazis iz glave. Znas sta princezo, i nemoj lepse je sve kada si stalno tu.Uskoro ce me obasjati sunce vec vidim kako se nazire iz prikrajka a zvezde polako nestaju iza nekog horizonta.Nase nebo je i dalje isto a oblak nas negde ceka. Ja cu ti pozeleti dobro jutro ako uspem da sklopim oci bar na tren.
Pozelecu ti lep dan i zamisljati kako se budis i kako sam u toj nekoj "teglici" samo tvoj i sakriven, mogao bih se zakleti da ne zelim odatle da izadjem.
Srce i dusa cuvaju mirise tvoje, nedam da isceznu da prodju, zelim da mi se ureze u svaki deo tela.Zelim da zauvek lezim kraj tebe i dok me pramenovi tvoje kose golicaju udisem te i cvrsto grlim.Zelim da ljubim ti ledja svaki deo i da prolazim rukama preko svakog dela tvoga tela.Zelim da sve to zatvorim u jednu malu teglicu i da je nosim svuda sa sobom jer mi je potrebna stalno, svakog sekunda zelim da se sa tobom sakrijem od sveta i da nestanemo zajedno spojeni u jednom trenutnku u kome vreme stoji.
Zelim da nosis me sa sobom i da sam uvek pored tebe, tvoj dah na mojim usnama mi treba,meka koza poput svile i ruke koje se uvijaju oko mene.....
Nemoj zaboraviti princezo moja jedina...... da mir nam je u zagrljaju i da zelim da budem jedino tvoj trenutak zarobljen u vremenu i prostoru, da ne postoji nista osim nas.Zelm i dalje da budem tvoja misao za laku noc i tvoje dobro jutro koje donosi osmehe, da ne ostane pepeo od teglice nase :)
Kome cemo sve pozeleti laku noc do onog naseg oblaka jeli milo moje ?
Ma znam da tesko je sve princezo, znam koliko... koliko misli prodje kroz glavi,koliko bola ispuni grudo svakim uzdahom, koliko propitivanja sebe kroz sekunde koje prolaze, koliko izdisaja sa osmehom u uglu usana koje ponisti bol kada prodje tvoja ruka preko moga vrata.Jednom sam ti rekao nemoj se kriti iza maski, pogresan ce utisak steci oni kojima stalo je do tvoga prisustva...
Lepo mi sanjaj moja princezo u toj malenoj i sada vec olistaloj ulicici, ja cu biti nezan povetarac sto obraze ti miluje...
Ovi dani su nestvarni, zaista mislim da se nisu ni dogodili, tesko je poverovati da sam te stavio na rame da si negde oko dva sata izjutra tu bila i ostavila trag, da su me tvoje usne dodirivale da smo se drzali za ruke, da smo se gledali u oci i ljubili do dugo u noc.Zaista je tesko poverovati...
Dusa me vise ne boli, dodju samo ponekad oni stari strahovi, da ne ostanem bez tebe, da ne odes, da ne vidim nista lose vise.Procice i to mila princezo, znam da hoce i znam da se i ti plasis, neki put pokazes i tada zavolim te jos vise, kada ne pokazes pomislim i ja da ti sve ovo ne treba.
Ne zelim da stoji okean izmedju nas, zelim da budemo blizi nego ikada, da zajedno ovoga leta drzimo se za ruke i neprestano ljubimo.Nemoj da nestanemo, niko nam posle nece biti kriv osim nas samih.Ne zelim da ne budem tvoja zvezda po kojoj se orijentises u nocima bez mene, ne zelim da nestanem.Ne zelim da kada grmi da ne budem tu, da milujem ti oci usnama.
Evo ova je godina skoro stigla na pola puta, i moram reci da nije neka, hajde uzecemo prosek pa cemo racunati da je lose skoro godinu celu i da jos malo istice taj neki "malerozni" period.Govorim sebi svakoga dana da ce prestati sve to da cu se vratiti u moj san i u moju ulicu malenu gde cu cekati svoju princezu i gde ce mi skociti u zagrljaj i recice mi da voli me. Nedostajala mi je svih ovih skoro godinu dana, postala je deo mene u prethodnih par godina i nedam je nikako, nije ona navika nemojte me shvatiti pogresno, ona je nesto sto moj vokabular tesko moze da opise, jedan ceo paket neko bi rekao. Ovo jutro je mozda drugacije od prethodnih 300tinjak koliko ih je proslo u ovom losem periodu, jer sam nasmejan, jer sam ziv, jer postojim i postoji nada za moje bolje sutra u tom nekom malom potkrovlju sa jednom princezom. Kisa polako pada dok sedam na motor i zamisljam da si pored mene i da me tvoje ruke grle oko struka dok krecemo na put.Kapljice udaraju po kacigi i odzvanjaju kao crkvena zvona dok pokusavam da nadjem izlaz iz guzve i da pobegnem sto pre u taj san, gde si ti stalno kraj mene,gde su nam ruke spojene zauvek, gde prolazimo kroz neke velike avenije dok grlis me sa zadnjeg sica. Moj si san bila i ostala, molim te samo da ostanes, ti definises ovo srcei dajes mu nesto sto ono nije znalo ni da postoji.
Otvorio sam cvet opet i konacno su se latice otvorile, predivne boje se ukazale predamnom, prosto sam zanemeo.Opet je tu, opet sam covek a ne robot, opet sam ziv, nisam prazna ljustura, opet su svi razlozi za osmeh tu.Taj osecaj ne moze nista zameniti, ako ste ikada voleli onda mozete da naslutite o cemu pricam. Zasto se taj moj cvet pojavljuje na tako kratko, vec imam osecaj da se latice zatvaraju i polako se povlaci do sledeceg puta. Zasto ?
Princezo poslusaj me molim te.
Ostavi mi to malo ,i meni zaista jako malo treba tebe, pusti me na kratko da opet budem svet tvoj da sklonim te od svih i da postojimo samo mi.Taj tvoj dah na mome vratu je moj svet, te meke ruke na mojim obrazima su moj lek.
Ostani ne zatvaraj nista, tek si stigla molim te.....
Sacekacu ovo jutro budan,ne znam ni sam zasto sa ponekom casicom rakije, cisto da nazdravim danu koji dolazi bice sigurno suncan i neki ce biti nasmejani, ja necu jer vec danima nisam bas nesto.Ona moja 'dusa' me bas boli.Ne prodje dalje ni sekund da ne pomislim kako si i kako izgledas kada budis se i kako prelepo izgleda onaj osmeh tvoj.Nedostajes mi, mislis da sam izabrao neke lakse puteve, ne znam bubice moja malena, znam samo da cu nazdraviti tebi.
Drugacije su bile prethodne godine na ovaj dan, bile su pune iscekivanja i nade i prepune ljubavi.
Eto cisto da javim se, da znas da si i dalje svet moj i da volim te.
Evo samo nesto da skrabnem.Nisam dobro uopste ovih dana, upao sam u neki mrak i kako vreme vise odmice, sve jace mi nedostajes, koza me svrbi jako, ne mogu da se obuzdam, mislim neprestano na tebe.
Dao bih ovu pocepanu dusu sada za osmeh tvoj....mila princezo
Na onoj nasoj kapiji, tvoj se osmeh vidi dok penjes se....eto samo malo.Nadam se da dobro si, znaj da mislim na tebe....
Ovih dana mi premnogo nedostajes, dolazi leto i polako sve kao da ozivljava osim mene, ja se sklonim i zamisljam kako je kod tebe u ulici.Sve je olistalo sada i izgleda kao avenija, krosnje ce jos malo otezati i napraviti dugacak tunel.Verovatno sve vrvi od ljudi jer kada dodje leto svi izlaze.Ja se samo vratim u prethodne godine i zamislim miris tvoje sarene letnje haljine i miris leta i gomile cveca koje cveta u botanickoj basti.Tada pokleknem, a to se dogadja konstantno, kolena mi zadrhte, usta osuse, ne mogu da se pomerim u tom trenutku jer sam tamo u toj malenoj ulicici.
Brzo neke stvari pokusaju da me odvuku na drugu stranu ali se nedam, ne zelim da prestanem, ne zelim da izadjem iz te ulice.Pravim razne retrospektive u glavi i misli mi lete ubrzano ka svakom nasem susretu, ka svakom poljupcu, ka svakom dodiru, ka onom tvom prelepom osmehu.Kada mi u susret dolazis, i razvuces osmeh vec sa pola ulice, u jednom momentu ubrzavas kako bi sto pre stigla, a ja ? Ja kao i uvek se cudim kako jedno takvo predivno bice moze mene voleti, pa stojim kao ukopan i u neverici dok ne osetim miris tvoj na sebi i jak zagrljaj koji me vraca u najsrecniji period mog zivota.
Proslo je vise od 40000 minuta od poslednjeg zagrljaja, svaki od tih minuta je veoma dugacak i dalje....Procice ih mnogo jos siguran sam.I dalje cu biti onaj tvoj princ, i dalje necu prestati da volim te.
I dalje cu cekati.......
Nece se tragovi izgubiti bar ne na ovom srcu mome.
Jednoga dana posle nadam se znacemo sve, i mozda ako se pogledamo u oci, shvatimo da nismo izgovarali floskule i sanjali licne nedosanjane sne, vec da su ove ruke stvorene da bih te grlile, a usne tvoje da bi samo mene ljubile.
Nema me ovih dana, znam recices srecan sam i zaboravljam ali tako nije.Vucem se ulicama u potrazi za istim onim tragovima bez kojih ne mogu da zivim, trazim te, a ne vidim te, zelim te a nemam te.
Nemam nista osim gorcine da izbacim iz sebe, tebe ne zelim da nikada izbacim iz sebe, ti si nesto sto sam trazio.Prolece me je slagalo, reklo je da srecan cu biti, ali mislim da je to namenjeno drugima a ne meni.
Gledam u iskrivljena ogledala istine, koja su pred pucanjem, saginjem glavu i sklanjam se gde me gorcina i iskrivljeni odrazi ogledala nece pronaci.Uvek me nekako pronadju, tvoji su tragovi svuda a ja skloniti se ne mogu.
I dalje princezo moja cekam negde, nesto...... ali...suvise prazne su mi ruke.
