Jos jedna jesen dolazi, ovaj put nekako brze nego ostale koje smo proveli zajedno, sticem utisak kao da zuri da sto pre ogoli drvece i uvuce neku tugu u nasa srca.

"Ali necemo to dozvoliti zar ne princezo ?" 

Bar ja nedam te i ne zelim da pustim to srce koje greje mi dusu hiljadama dana unazad koje mi daje snage da preguram sve sto stane ispred mene.Znam da pomislices da mozda neko moze me odvesti, ali te molim da znas da i dalje si ti moj svet, sve ono sto trebam i zelim za sva buduca vremena.Nemoj se ti predati, i ako ti ona ruka u ruci znaci nesto pruzi je onda a ja cu biti tu da ti snage dam.

Jednom sam te zamolio da me cuvas kada dodje zima, prosla nam i nije bila nesto lepa, ovaj put me cuvaj a ja cu ti uzvratiti samo ljubavlju.Nemoj da plase te stvari koje cu se truditi da sklonim od tebe.Zbunis me poneki put, odnosno tvoja samoca koja upravlja tvojom dusom u trenucima kada nisam kraj tebe.Znam da treba izgurati dane, znam da se treba osvrnuti oko sebe, znam da treba progutati reci koje bi izasle a koje nisu lepe.Sve to znam i pokusavam da ti kazem da ja zaista ne mogu bez tebe, ne zelim da izbledim i nestanem kao secanje.

Znam da sve suvise brzo prolazi kraj nas i neki put kao da stojimo i sve prolazi kraj nas, pa sticemo utisak da smo na jednom mestu suvise dugo, ali tada znaj da su nasi snovi nase drustvo i nasa zelja da budemo samo mi.Onda mozda shvatis da stojis na pravom mestu i da trebas krenuti putem koji je ispred tebe, nista ne dolazi tek tako lako, mozda u onim nekim filmovima gde razresenje traje par minuta.

Ako je ovaj nas svet po tvojoj meri skrojen onda ces me cuvati bar zauvek, i sve sto prolazi nece ti smetati dokle god budemo mogli da zagrlimo se na nekom od nasih mesta i da nam se usne dodirnu a ruke spoje.

Kao i uvek samo tebi princezo.....

3.22.25.8

Mislim da se ti nisi izgubila i nisi izgubljena vec da si bas na mestu na kom trebas da budes kraj mene.Ako ikada mislis da si se izgubila molim te da pronadjes mene...a ja se nisam izgubio, samo zelim da pronadjes me.