Ovih dana mi premnogo nedostajes, dolazi leto i polako sve kao da ozivljava osim mene, ja se sklonim i zamisljam kako je kod tebe u ulici.Sve je olistalo sada i izgleda kao avenija, krosnje ce jos malo otezati i napraviti dugacak tunel.Verovatno sve vrvi od ljudi jer kada dodje leto svi izlaze.Ja se samo vratim u prethodne godine i zamislim miris tvoje sarene letnje haljine i miris leta i gomile cveca koje cveta u botanickoj basti.Tada pokleknem, a to se dogadja konstantno, kolena mi zadrhte, usta osuse, ne mogu da se pomerim u tom trenutku jer sam tamo u toj malenoj ulicici.

Brzo neke stvari pokusaju da me odvuku na drugu stranu ali se nedam, ne zelim da prestanem, ne zelim da izadjem iz te ulice.Pravim razne retrospektive u glavi i misli mi lete ubrzano ka svakom nasem susretu, ka svakom poljupcu, ka svakom dodiru, ka onom tvom prelepom osmehu.Kada mi u susret dolazis, i razvuces osmeh vec sa pola ulice, u jednom momentu ubrzavas kako bi sto pre stigla, a ja ? Ja kao i uvek se cudim kako jedno takvo predivno bice moze mene voleti, pa stojim kao ukopan i u neverici dok ne osetim miris tvoj na sebi i jak zagrljaj koji me vraca u najsrecniji period mog zivota.

Proslo je vise od 40000 minuta od poslednjeg zagrljaja, svaki od tih minuta je veoma dugacak i dalje....Procice ih mnogo jos siguran sam.I dalje cu biti onaj tvoj princ, i dalje necu prestati da volim te.

I dalje cu cekati.......

Nece se tragovi izgubiti bar ne na ovom srcu mome.

Jednoga dana posle nadam se znacemo sve, i mozda ako se pogledamo u oci, shvatimo da nismo izgovarali floskule i sanjali licne nedosanjane sne, vec da su ove ruke stvorene da bih te grlile, a usne tvoje da bi samo mene ljubile.

3.22.25.8

Kao i uvek samo tebi princezo....

Nadam se da cujes me.....