Otvorio sam cvet opet i konacno su se latice otvorile, predivne boje se ukazale predamnom, prosto sam zanemeo.Opet je tu, opet sam covek a ne robot, opet sam ziv, nisam prazna ljustura, opet su svi razlozi za osmeh tu.Taj osecaj ne moze nista zameniti, ako ste ikada voleli onda mozete da naslutite o cemu pricam.
Zasto se taj moj cvet pojavljuje na tako kratko, vec imam osecaj da se latice zatvaraju i polako se povlaci do sledeceg puta.
Zasto ?
Princezo poslusaj me molim te.
Ostavi mi to malo ,i meni zaista jako malo treba tebe, pusti me na kratko da opet budem svet tvoj da sklonim te od svih i da postojimo samo mi.Taj tvoj dah na mome vratu je moj svet, te meke ruke na mojim obrazima su moj lek.
Ostani ne zatvaraj nista, tek si stigla molim te.....
Vrati strahove u kutiju gde i trebaju stajati....
Molim te.... a ja cu ti nekako sve vratiti...
Kao i uvek tebi malena princezo....
