Mila princezo kao da je proslo hiljade sati, a nije.
Nedostajes mi prejako, i ne prestajem da mislim na tebe, i dalje me dusa boli jako a dani su spori dugi i poput onih iz 'Dana mrmota'.I dalje sam u istoj magli koja me vuce sve dublje, dok mi misli idu gore ka tebi i nasem oblaku.Po prvi put u zivotu, priznajem sebi da sam izgubljen bez tebe i da mi maskiranje sve teze ide kako vreme odmice.Recices da ja nemam razloga za bilo kakvu tugu ili bol....
Ali imam princezo...
Po prvi put kao izgubljeno malo dete, uplaseno trckaram trazeci....
Trazis novi pocetak pretpostavljam ???
Ja ne uspevam da vidim taj deo....
Mozda sa neke druge strane vremena ugledam nesto, znaj da se nadam da ces to biti ti, umesto ove realnosti koja me okruzuje.
Nedostaje mi tvoj glas..... a tek ti!
Kao i uvek tebi mila princezo....znaj da volim te i cekam na nekom oblaku, neki je valjda samo nas...
Znam pomislila si nema ga, vec je sve proslo i ne pomislja vise na mene.
Gresis milo moje jedino, pomisljam na nas, svake sekunde i svaki uzdah moj je secanje na mene i moju princezu.
A dani ?
Oni prolaze suvise sporo, kao da kraja nemaju, od izlaska sunca do zalaska kao da je protekla godina a ne nekih 45000 sekundi izmedju svetlosti i mraka.Zatvoren u sebe, cutim i cekam da nesto prodje, sto proci nece, cekam i ono sto doci nece.Ne sija mi sunce a ni mesec mi ne obasjava ovaj mrak u kome sam.
Zao mi je .....
Zaista mi je zao.....
Sve mi je kao magla...
Ostavicu jednu pesmu za kraj,tekst nije ceo bitan niti delovi,meni neki delovi prijaju a neki ne, cak ne volim ni domacu muziku ali ovo je kao ok .....znam da docices i videces, mozda i neces ali voleo bih da znas da volim te...
Pisaću ti ovde milo moje neko vreme,svaki dan i za laku noć i za dobro jutro....Suviše priča o tebi stoji u ovim mojim virtualnim fasciklama,suviše vremena provedenog razmišljajući o tebi,suviše svega a premalo tebe.
Uvek je i bilo premalo tebe,čak i u onim danima koji su prepuni tebe, paradoks zar ne ?
Kao i priče o duši...
Da li o onoj duši o kojoj Balašević peva ili o duši iz moje omiljene dečije knjige, svejedno je..
Svakako me danas boli duša i kako kaže objasnjenje iz moje knjige...
"To se tako kaže.Kad te nešto boli zbog neke devojčice iz tvog razreda, a ne znaš šta te boli, e onda je to duša"
Danas iz moje duva leden vetar i nisam za društvo a nisam ni za sebe..... verovatno zbog duše koja se malko pocepala....
Kao i uvek tebi princezo moja...
3.22.25.8
Zelim ti lepe snove, neka te andjeli čuvaju kada ne mogu ja....znam patetika, ali neka te oblak pokrije i ušuška a ja ću nekako da te sačuvam u hodnicima ove moje duše.
U ponoc ce i nebo plakati cini se,sitna kisa rominja kroz otvoren prozor niz obraze mi klizi kao suze... Neka klizi veceras i neka ta kisa spere sve grehe koje nosimo sa sobom i mozda jednog dana kada se sve spere ostanemo sami i goli pod nebom,obasjani mesecinom sa malenom suzom u kutku oka.... Neka se spojimo sa svim nasim ludim bubicama i filmovima,samo da zaboravimo da sutra mozda bolece....
Nase ce ulice mirisati na prolecnu kisu i toplotu koja isparava iz tih ulica blizu reke....
Neka se isplace jace pre ponoci ovo nebo i donese suncano jutro obasjano osmesima moje princeze,neka joj radost donese i pomisao da nikada nece biti sama,dokle god ovo nebo postoji,gledacemo u isto i videti se na nasem oblaku.Svuda tragove ostavismo,najveci onaj trag na srcu je... Neka ostane tamo,jer tamo i pripada....
Maleno moje,prodje kao da je juce bilo taj dan taj osmeh tvoj,onaj hodnik,onaj poljubac i oni neki ljudi u guzvi sa osmesima upucenim tebi.Prodje citava godina za tren,suvise brzo za moj ukus,radije bih se vratio unazad da mi srce zadrhti,kolena klecnu pri pomisli na tebe u onom malenom hodniku dok imas osmeh koji bi zagrlio svet ceo.
Znam da oboje ne volimo ovaj deo godine i necemo jos dugo navici na to da se neke stvari dogadjaju bas tih meseci.Ovaj put cu napisati ranije a ne kasnije i cestitati ti nerodjendan :) danas pa posle i rodjendan.Ovaj put cu ti reci da mi nedostajes previse,toliko da mi se lice topi na toplom vetru dok zamisljam da tvoje ruke dodiruju mi obraze,dok zamisljam tvoju glavu naslonjenu na moje rame,boze toliko je stvarno da mogu da osetim ti dah na vratu,ostao bih u tom svetu zauvek,ali me onda neobicna bol za tobom prene iz sanjarenja i vrati tamo gde ne bih bas da budem sada.
Nedostaju mi nase ulice,nasi dodiri i ruka u ruci.....
Nedostajes mi jos vise ovog nerodjendana moja princezo,sada kao da se vreme jos vise skupilo u odnosu na prethodne godine,sada kao da krenem nesto da izustim i bude mozda pogresno ali nisam ni zavrsio a vec nas nema jedno pored drugog....to mi smeta,jer jedino sto sam zeleo smo mi jedno pored drugog.Da donesem ti kafu i dorucak tog 16 dana u krevet i da nakon toga ti dam poklon,samo sam to zeleo....
A sada u ovom datom momentu,misli nas bole i daleko smo jedno od drugoga iako mi nedostajes i gledamo verovatno u iste zvezde i dalje ne znamo sta mogli smo....to mi je najkrivlje sto nismo saznali,mozda jednoga dana ipak i saznamo.
Mozda saznas i ti koliko mi jutrima nedostajes dok kuvam kafu i palim prvu cigaru,koliko mi tvoj osmeh i tvoje ruke trebaju.Mozda i saznas koliko te volim dok otvaram vrata i krecem napolje i onda gledam okolo trazeci te pogledom,osecaj je kao da stojim u mestu,godisnja doba prolaze a tebe i dalje nema kraj mene,sacekacu te kazem sebi....znas da umem da cekam,mozda sam sirov,neugladjen i nadasve neki put prepotentan ali znam da tebe volim i mislim da znas to....Iako nisam nikada to tako pokazao,hvala ti iznova sto volis bas mene.
No,hajde da se vratimo na taj 16ti dan..Zelim ti pregrst osmeha princezo moja i srece do neba i nazad i tako beskonacno..
Nedostajaces mi beskrajno na taj dan i neprestano mislicu na tebe....
Da li si se zapitala kuda ces ? Da li si mislila o tome ?
Ja jesam i gde god krenuo,ostavio trag pomislio,ne mogu bez tebe.U pravu si bila kao i ko zna koji put,mozda ova tvrda lobanja ne ume da obradi neke podatke na vreme.
Jako mi nedostajes,jako suvise te trebam,u ovim kisnim danima ne znam sta bih sa sobom,ne od dosade vec od onog 'zanedostajanja' prejakog.Neke stvari koliko sam shvatio necemo objasniti jedno drugom,ne zelim da pravdam ih ljubavlju vec samo zelim da znas da volim te...
Nastavicu i noci ove da gledam kroz prozor ka nekom svetlu u nadi da to si ti,nista drugo mi nije potrebno.Ova je dusa suvise umorna da bi trazila bilo sta osim tebe,uostalom nije moje telo i moje ruke i moje srce nije sviknuto na tebe,vec je napravljeno za tebe i samo tebe...
Pod ovim oblacima trazim nacin da ne izgubim te,da ove misli sto opsedaju me prestanu,da moje ulice i drvoredi budu opet moji,da nadjem mir u zagrljaju tvom,da moje ruke umorne stavim na obraze tvoje i prosapucem "Volim te princezo"
Mislim da nikada necu zaboraviti jednu voznju,dok spusta se vece nad
ovaj grad,ispred mene auto sa prikolicom u kojoj stoji jelka,tvoja ruka
sa suvozacevog sedista dodiruje mi potiljak i nezno me ceska. Na
radiju ide pesma koju cu ubaciti,znam slusacete tekst,mozda vam nece
biti nista jasno,moja princeza je moj nedosanjani san,obecah se zauvek i
ispunicu...
Kada hodaš po vodi Nosiš džepove pune snova I biraš put ka slobodi I tajnu večitog ćutanja
Sve te pogrešne stvari Nose ožiljke pune bola Poneki uzdah praznine I dane večitog ćutanja Bez nas budna sanjam
Kome poklanjaš reči Kako letiš bez krila Ko ti uzima san o sreći Svih godina
Ovo je obala bluza Ovo nebo iznad grada Tu stoje otisci suza I slike večitog ćutanja
Oslobodi me od sna Tu na polju snova Ti i ja
Kome poklanjaš reči Kako letiš bez krila Ko ti uzima san o sreći Svih godina
PRICA O NAMA traje TU KRAJ NAS, na nasoj OBALI BLUZA
Svako ima neku svoju ulicu, ja ih imam vise, imam one za smejanje, za plakanje, za srecu, ali kako vreme odmice svaka od njih me vodi na isto mesto, do tebe i samo do tebe.
Zasto ?
Nemam odgovor na to pitanje...
Pokusacu danas da vas provedem kroz neke moje i njene ulice bez puno price i nekako u tisini da svako od vas zamisli svoje slike koje ima kada je ljubav u pitanju.Dugo me nije bilo princezo, znam recices da me ne zanima da pisem ti, ali daleko si od istine, zapravo cutim da bujica emocija ne zatrpa me,iskljuci iz realnosti i prepusti snovima o tebi.
Nije nam bilo lako zadnjih par meseci, odluke,dogadjaji,stvari koje nismo mislili da ce se dogadjati i pogoditi dvoje ljudi koji se iskreno vole.
Konacno nam je stiglo prolece i sa njim i osmesi,nasi osmesi,dodiri i podsetnik na to koliko volimo se.Nase ulice su bile prazne, drvece bez lisca,a danas je sve to drugacije, kao novi pocetak je doslo ovo prolece u kome te grlim jace nego ikada i volim vise nego pre.
Putujem nasim secanjima i novim i starim i zamisljam nas kako se drzimo za ruke, dok ceo svet oko nas ne postoji.Idemo kroz ove nase ulice ponovo nasmejani, puni snova i nadanja,prepuni zelja koje vezuju samo nas dvoje.Iako me mozda nema onoliko koliko bi trebalo,znaj da tu sam i cekam svaki tren da oci ti vidim i onaj osmeh da uhvatim i onaj poljubac da dobijem dok gledas me onako malena kao srna,a ruke mi stoje na tvojim obrazima i topim se u odrazu tvojih zenica.
Tesko je objasniti recima kako izgleda puno srce ljubavi,kako izgleda nada,iako pokusavam ne mogu nikako da docaram taj osecaj,kada mislim na tebe neprestano,kada te i sanjam i kada lebdim po mestima na kojima su nasi tragovi.Kao mali decak kada vidi devojcicu pa pridje pun iscekivanja i radosti sto mu se neko osmehnuo,osmeh prepun nevinosti i nade da postoji neko za mene.
Cekaj me moja princezo,znas da docicu,znas da ostarices samnom,molim te samo me cekaj i znaj da stagod da dogodi se,nesto sam ti obecao kada smo onaj katanac zakacili...
Sebe.
Zauvek.
Kao i uvek tebi mila princezo 3.22.25.8
Srce moje je i dalje tvoje i bice.... dokle god kuca,dokle god ove oci vide,videce samo tebe....
Nisam dugo bio tu,svasta desilo se,ali i dalje su osnove iste.
Ja ne mogu nikako bez tebe,samo sam ti to hteo reci i jos koju rec..
Pokusavam da napisem bilo sta ali danas ne mogu,da li je bolje neke stvari ne znati....mozda jeste...nije nikada dobro biti napola,dolaze sve vrste bolova da te posete kada su stvari napola.Zasto??? Ne znam,ne hranim se recima i placebo osecajima,zaista patim,boli me svaka kost u ovom prokletom telu,na grudima mi lezi milion tona,koje mi svakog sekunda uzimaju dah i pocinju da guse,kao da zatvaraju se sva vrata i mozda je svaki uzdah poslednji,koza svrbi,mesto ne drzi,nemiri ojacavaju svakog trena,kao da zele da i oni pritisnu me,da brze pocne nesvest i gubitak daha. Mozda i neke stvari ne mogu da se zavrse,mozda ni sami ne znamo sta zelimo i sta se oko nas dogadja,mozda izbegavamo ogledalo predugo,mozda nismo cisti pred sobom,mozda smo izgubili granicu negde usput,mozda ne zelimo da to vidimo,ali ako se osecamo tesko kako mozemo da ne vidimo....ne znam,zaista ne znam. Da li smo postali osobe koje imaju svakoga za poneku namenu....ni to ne znam...sta cuvamo,sta zelimo,zasto patimo,da li znamo kada nanosimo bol,da li to svesno radimo,da li svako placa tudje grehe,sta se to okrece u krug.... Boze koliko samo boli,razara,podere mi kozu i nastavlja do kostiju,pocinjem da mislim da sam u najgorem mogucem snu,zasto ova bol ne staje ? Za koju sam ulogu izabran...za sta,za ludu ili glupana,kralj sigurno nisam,jos ponajmanje princ,da sam vitez davno bih pokosio sve pred sobom mahnito i brzo kako bi i vitez uradio...
'Zeleo sam... da u tebi pronadjem sve ... i
jesam...
Slusao sam ti srce. Milovao kozu. Uzivao ...'
Zauvek nije rec....to je stvar srca...neka od ovih krosnji nasa je...
Tog leta 2014 su me izneli na raf posle godina stajanja u nekom magacinu,starog izandjalog viteza propalog oklopa sa rasturenim koricama za mac i prasnjavog...nije lako bilo ugledati svetlost opet,zaslepljujucu svetlost koja pokazuje svaku moju manu,a ima ih pregrst….
Stavili su cenu sa popustom da bi me sto pre udomili i napisali da uz mene dolazi i paket koji moze da ponese samo onaj ko voli stare propale vitezove…
Stavili su me za pravo cudo pored figure klizacice obucene kao princeza,koja je bila prelepa,nikako mi nije bilo jasno otkud klizacica u sred leta ali posto je bila u odeci princeze zaustavljala je dah svakome ko je prosao a princeze su uvek u modi :-)
Gledao sam je kao pravo cudo,naravno ona nije bila na popustu,za tako nesto placate punu cenu,ali je imala napomenu da se uzima samo ako cete je voleti,u suprotnom necete biti zadovoljni…
Dani su prolazili dok sam je gledao,moleci se da je niko ne uzme samo da bude kraj mene,jos ce se ovaj stari oklop zasijati a korice popraviti same od sebe.Nocu kada sve lutkice ozive ona bi sela kraj mene i pitala me svaku noc sta je to ljubav,nesvestan njenih pitanja pricao sam o nekim stvarima koje nisu bas imale veze sa tim,a svakim njenim treptajem oka sam je udisao i voleo sve vise...pozeleo sam da nas niko nikada ne odnese iz nase prodavnice….
Veceras kada se sklope kazaljke ona ce mozda nestati,vitezova ima koliko vam dusa iste,a princeza nema….samo jedna...mislicu na nju i dalje,moliti se da ako je neko ne voli dovoljno da docice opet….
Polako isticu poslednji dani novembra,uzurbano se priblizava decembar i dolazi zima,ja ne volim decembar,donosi mi neka decija secanja i neke stvari koje ne zelim vise u svom zivotu.Nije me bilo princezo dugo da ti kazem neke stvari,mozda ovog decembra nekako stignemo da pravimo andjele u snegu da te jurim i ljubim ispod neke jelke.Da jos jednom vidim onu malu klizacicu koju sam upoznao jednog leta a zavoleo te jedne zime i znajuci da ne volim decembar ali te godine zaboravio sam ga... Nekako je brzo dosla ova zima,zadnje sto mi kroz glavu prolazi je reka a sada odjednom cekam da se jos malo zaledi i da sa svih krosnji odleti lisce a ja da cekam tu istu reku da zamirise opet,i dok mi ne budes u zagrljaju opet. Ja te volim znas li ? Moj san o tebi i o nama,nikada nece stati,znam recices snovi su nesto drugo u odnosu na realnost ali neka,ove zime zelim samo da spavam i da se probudim sa osmehom na licu dok miris reke dolazi do onih tvojih malih ulica,da me ljubis toplim usnama,i da ti ljubim dlanove dok budimo se jedno kraj drugog.. Cuvaj me i ove zime makar u srcu,hladno mi je i trebam te...
Polako jesen sustize i ostavlja tragove svuda za sobom,opalo lisce,barice u kojima se ogledam a nikoga nema iza mene.Kisa ne staje a bilo je lepo do pre koji dan,cak je i onih zadnjih dana septembra mirisala reka,taj miris nisam osetio jako dugo...
Iako je kisa i mracno je te dane ne mogu da izbijem iz glave,taj miris reke i osecaj slobode i detinjstva.Ali ovaj put me reka nije odvela u detinjstvo i setnje po Adi sa dedom,vec me je vratila u tvoj zagrljaj i jako me je zaboleo stomak,reci su nestale,postojala je samo jedna slika u glavi,tvoja...Taj osecaj koji ne zelim da prodje,koji me jednostavno cini zivim,cak i danas kada pisem ovo mislim da sam tamo,toliko je jak osecaj da ne mogu to pretociti u reci i pokazati drugima sta se dogadja kada puno volis...
Tih dana si ispracala sunce malo ranije nego ja,ali je opet postojala tacka na nebu koju smo mogli videti u isto vreme i znati da delimo nase nebo opet.Hteo sam tada kao i sada,samo da poklonim ti osmeh i svu moju snagu za sve predstojece dane,za nas,za ljubav.
Suvise mi nedostaje reci,ali taj miris reke me vodi do tebe....
Trazim razlog,trazim uzrok,trazim samo tebe,tvoj dodir tvoje usne,dok posmatram nebo bistro i vedro trazeci tacku koju vidimo i ti i ja,da znam da smo uvek pod istim nebom,pod istom zvezdom padalicom,posto zelje su nam iste...vreme ubrzaj se i vrati mi moju princezu,ne mogu bez nje i osmeha njenog...
Pitao sam jednom: " Da li znas koliko mogu da te volim?" .....
Voleo bih da znas da je to zauvek iako ti to ne znas...ja znam...i poklanjam ti sebe bezvrednog i nevaznog malog coveka od koga samo ti pravis princa.
Danima mi vec u snove dolazi mala crkva na Dorcolu pored gimnazije.Valjda te zamisljam tu,nikada do kraja ne dosanjam taj san,ali postoji legenda o zvonjavi crkve.Legenda kaze da svaki put kada zazvoni zvono crkve jedna dusa trazi svoju srodnu dusu.Iako smo trenutno daleko ne izbijas mi iz glave a ovde zvona ne prestaju da zvone,toliko te trebam..
Nije nam vreme neprijatelj koliko smo sami sebi,teski,umorni i pomalo tuzni.Svaki smo osmeh platili sa pokojom suzom..
Nikada nisi dalje bila,nikada se nisi toliko izolovala u samocu i pokrila tugom,nestala u jutarnjoj izmaglici te male carobne ulice.Otisla na vrh tog malog dvorca i zatvorila u svoju sobu,a tvoj te princ ceka...drzi u rukama neko naliv pero da ti nesto napise..
Misli da odlazis i da te ne zasluzuje,misli da nije vise svet tvoj i nada sa kojom se budis..
"Izadji princezo" sapuce drhtavim glasom "Izadji vilo moja,kako to da vise nisam tvoj svet,kako to da odustajes od nas,kako to se ljutis tako dugo i jako.Kako to da ti ne nedostaje sve nase i da si se umorila od nasih stvari? Kako princezo? "
Nece ga izdati snaga,ako nista drugo taj je princ naucio da ceka i da strpljiv bude,docice ona opet,bice nasmejana,jaka,vedra i podarice taj osmeh svima ne samo njemu..
Gomila neizgovorenih recenica i reci u ovih zadnjih 7 meseci,bas gomila precutkivanja i sitnih lazi sebe zarad vece slike,zarad ljubavi,zarad neznosti.
Znas za prethodne dve godine sam te zavoleo jos vise,nisam imao priliku da ti pokazem nikako,raznorazni strahovi,sitna precutkivanja su me sprecila da pokazem ti,
oprosti zbog toga.Ne zelim da places zbog mene,ne zelim da budes nesrecna,ja bez tog princeza osmeha ne mogu da funkcionisem.Od januara sam zeleo da dodjem kod tebe,ne znam iz kog razloga nisi zelela to,znam da nisi ne mozes me ubediti da jesi,mozda je strah da ti bude lepo veci od onoga da se zaljubis jos vise ili da potones kada toga nema a tebi treba.Znam svaki osecaj koji te prozima,jer i mene takodje prozima,znam da nije fer da ti se sada uvalim u stan i volim te i onda opet nestanem,sve znam...
Mislis da nisam hteo da ostanem u nedelju,oh koliko sam hteo silno,spustila si me za sekund i zavrsila razgovor kao i svaki put,znas li da svako vece legnem i isto je kao i prethodne dve godine mislim na tebe i tebi zelim laku noc kao i dobro jutro,da okruzen sam ljudima ali pre svega toga ja tebi prvo pozelim lep dan pa tek onda moze sve ostalo da dodje i tako vec dve godine,nije mi tesko,nije mi navika,vec zelja...Moje ti reci nece pomoci znam,mozda oteraju osecaj na sekund,ja ti pisem stalno moja bu,ja sanjam te,ja volim te.
Svakodnevno ja zamisljam i tebe i mene,kako setamo,kako se smejes,kako me tvoje tople ruke grle,kako mi klize ruke niz tvoje obraze,kako me tvoje usne ljube,kako nas sreca obasipa kada smo zajedno.Ja sam se vratio resen da ti pokazem da volim te,nisam ni to uspeo jer branis sebe i to je u redu.
Ti si i dalje moj svet,ne moj beg od stvarnosti,vec osoba od krvi i mesa koja me voli,koju boli,koja me cuva,dopusti mi da bar na sat da ja cuvam tebe,nisi sama,nisi ostavljena nisi nevoljena.Ljuta jesi,nervozna i razocarana verovatno sto nisi svoja iscekivanja ispunila,ali pusti me da uzmem to.Odgledaj film bar neki samnom,hajde samnom na veceru,hajde samnom u setnju :) salim se bez setnje.Hajde da ljubimo se dok je sve zeleno u nekim nasim ulicama,koje nas cekaju i ne blede bar iz mog ugla..
Ja i ne mogu nista da dam ti osim ljubavi i osmeha,i to ce uvek i zauvek biti premalo....Nisam nikada ni mislio da odem od tebe,samo sam se uplasio,nisam tako nikada voleo...
Nesto smo i uspeli od svega,uspeli smo da saznamo da volimo se vec dve godine i da ja i dalje ne mogu bez tebe...ti imas te kljuceve od srca moga.
Boze,prelepa si ujutru kad ustanes...ne znas ni koliko tvoj osmeh budi radosti u meni....
Ti mi napises:
'Dlanovima branim ga od svega...ne dam ga.. Klecim pred tim srcem... Klecala sam .. I opet bih... Ljubila sam ti stopala, a sada ljubim ti tragove... Pises mi da nema te dugo... A ja sanjam te i kao da tu si razgovaram sa tobom, preklinjem da volis me i obecavam ti osmehe...
Ne znam da li ikada znaces koliko ja volim te....
Ja ne umem da prebacim u reci, bec dugo ne sastavljam ni jedan stih, alo srce drhti mi u grudima kada pridjes mi ... '
i tada mi zastane dah i znam da ne znas i dalje koliko mogu da volim te,ali cu ti pokazati veruj mi...
Mozda i ne znate,mozda se jos niste obecali a mozda vam je to preveliki teret da ponesete.
Nije to teret,a nije ni tesko obecati se nekome,mislim da se to dogadja samo jednom u zivotu,i ako vam se desi znajte da to oberucke prihvatite i uzmete tu sansu.
Ja sam se obecao jednoj princezi,koju sam nenadano sreo,a bez koje sada ne mogu da zamislim ostatak mog zivota,ona me ispunjava,stavlja mi osmeh na lice sama pomisao na nju,dodir njenog dlana i poljubac najmeksi...
Jednom sam se ja uplasio a i ona,pa je to dovelo do skoro pa rusenja nekih obecanja.Secam se jednog belog taksija,njenih suza,jedne kutije sa hranom,trajekta,dugog putovanja nazad ka njoj i gomile nesporazuma izmedju toga.Strah je normalan,samo ako ga osetite,pokusajte u tom momentu da zacutite,neke reci nece izaci kako treba to vam garantujem i onda cete nekoga izneveriti,a jako je tesko vratiti nekoga nakon toga....
Ako mislite nestace sve,nece samo se drzite svoga obecanja i vase princeze,necete je izneveriti ako se jednom uplasite...ali pokusajte da cutite,ljubav nije takmicenje u bolu vec ono sto osmeh donosi,rusi barijere i stavlja srecu u vase srce.
Moja princezo obecavam ti da te izneveriti necu,ti si sve sto imam.....
Jos malo tvojih prelepih reci upucenih meni,upucenih nama......jos vise te volim nego pre,procice i ovaj prokleti mesec i sve stvari koje nas usporavaju ili donekle vracaju na neke pocetke....Samo na tebe mislim,samo tebe i dalje zelim....prozdire te samoca,prozdiru te tvoje zelje,borim se za tebe princezo,mozda neuspesno ali se borim...ovo citam svaki dan,zelim da svi vide kako je lepo voleti ali i tesko....
Volim te
"Ti si moj dah i moje oci...i disem kratko da te ne bih udahnula odjednom...samo jedva , toliko da zivim, da bih te sto duze disala....
Zivote moj.... Jedino moje milo....snove sam odavno prodala...prodala bih i uzdahe , samo da tebe ljubim .. Ni osmeha nemam, usne hladne su, a telo bez dodira tvog kao tudje.... Ostani kraj mene..... Ljubav je previse slaba rec za ono sto osecam....ja volim kada se prehladis kada je napolju 30 stepeni, volim sto ti je potrebno 2 sata dok me ne poljubis,volim te bore izmedju obrva kada me gledas kao da sam poludela, volim sto posle provedene noci sa tobom jos uvek mogu da namirisem tvoj miris na svojoj kozi, volim sto si jedini sa kojim pricam pre nego sto zaspim....volim i sto znam sa kim zelim da provedem ostatak zivota....i onda zelis da taj ostatak zivota pocne sto pre je moguce...."
Pomislce ljudi da ne volimo nijedan mesec u godini a toliko se volimo..... :)
Jedanput sam napravio gresku,koju izgleda jos uvek nisam ispravio,izlupetao sam se,odgurao te,nacinio lomljivom a sve zbog sopstvenog straha od ljubavi koje imam samo za tebe.....
Zelim sada samo jednu stvar da ti kazem,da se to nikada vise nece dogoditi,da si moj svet i princeza.....
Da li njihova prica staje u jednu pesmu,ne staje...zato sto se ta pesma ne bih nikada zavrsila,bila bi najduza na svetu
Da li staje u knigu veliku,ne staje,jer ta kniga se i dalje pise,knjiga o najvecoj ljubavi na svetu
Da li njihova ljubav i zelje i snovi,staju u njenu ulicu..
O da staju,dok ga ona ljubi ispod krosnji drveta letnje veceri,tople julske,dok joj on govori da ga ona nece izgubiti,da postoji samo jedna ljubav,da imaju bar zauvek da ostvare sve svoje snove jedno uz drugo...
Volim te princezo,kao i uvek poklanjam ti sebe celog sa svim mojim manama i vrlinama,jer samo ti vidis svetlo u mojim ocima kada te pogledam.....
Voleo bih da ove moje patike mogu putovati,da me mogu odneti daleko.Mozda cak i u neko drugo vreme,gde je sve olistalo i sareno,gde leptiri i pcele najavljuju leto,gde tvog osmeha ima u izobilju....
Jako bih voleo....
Voleo bih da mogu da te dotaknem,da kazem ti da boli me sto su tvoje zidine previsoke,da oteram neke reci,da ti dam neke nove snove....voleo bih...
Voleo bih najvise ustvari da me tvoje meke usne bude,da te grlim i ljubim dok svet stoji,da nikoga nema osim nas...jako bih voleo
Voleo bih da opet me ljubis na kisi,dok asfalt isparava tamo negde oko botanicke baste..da volis me jos,da se ne predajes,da ne posustajes,da sam tvoja snaga,da sam tvoj svet.....to bih najvise voleo.....
Voleo bih i da sam sada pored tebe,to pozelim svaku noc,i svaku ti dajem...eh voleo bih da mogu putovati i uvek tvoja prikaza biti....voleo bih...
