Evo i mene posle nekog vremena.

Nisam dugo bio tu,svasta desilo se,ali i dalje su osnove iste.

Ja ne mogu nikako bez tebe,samo sam ti to hteo reci i jos koju rec..

Pokusavam da napisem bilo sta ali danas ne mogu,da li je bolje neke stvari ne znati....mozda jeste...nije nikada dobro biti napola,dolaze sve vrste bolova da te posete kada su stvari napola.Zasto???
Ne znam,ne hranim se recima i placebo osecajima,zaista patim,boli me svaka kost u ovom prokletom telu,na grudima mi lezi milion tona,koje mi svakog sekunda uzimaju dah i pocinju da guse,kao da zatvaraju se sva vrata i mozda je svaki uzdah poslednji,koza svrbi,mesto ne drzi,nemiri ojacavaju svakog trena,kao da zele da i oni pritisnu me,da brze pocne nesvest i gubitak daha.
Mozda i neke stvari ne mogu da se zavrse,mozda ni sami ne znamo sta zelimo i sta se oko nas dogadja,mozda izbegavamo ogledalo predugo,mozda nismo cisti pred sobom,mozda smo izgubili granicu negde usput,mozda ne zelimo da to vidimo,ali ako se osecamo tesko kako mozemo da ne vidimo....ne znam,zaista ne znam.
Da li smo postali osobe koje imaju svakoga za poneku namenu....ni to ne znam...sta cuvamo,sta zelimo,zasto patimo,da li znamo kada nanosimo bol,da li to svesno radimo,da li svako placa tudje grehe,sta se to okrece u krug....
Boze koliko samo boli,razara,podere mi kozu i nastavlja do kostiju,pocinjem da mislim da sam u najgorem mogucem snu,zasto ova bol ne staje ?
Za koju sam ulogu izabran...za sta,za ludu ili glupana,kralj sigurno nisam,jos ponajmanje princ,da sam vitez davno bih pokosio sve pred sobom mahnito i brzo kako bi i vitez uradio...
 

'Zeleo sam  ... da u tebi pronadjem sve ... i jesam...


  Slusao sam ti srce. Milovao kozu. Uzivao ...'

 

Zauvek nije rec....to je stvar srca...neka od ovih krosnji nasa je...

3.22.25.8

 

 

 Kao i uvek tebi princezo...