U ponoc ce i nebo plakati cini se,sitna kisa rominja kroz otvoren prozor niz obraze mi klizi kao suze...
Neka klizi veceras i neka ta kisa spere sve grehe koje nosimo sa sobom i mozda jednog dana kada se sve spere
ostanemo sami i goli pod nebom,obasjani mesecinom sa malenom suzom u kutku oka....
Neka se spojimo sa svim nasim ludim bubicama i filmovima,samo da zaboravimo da sutra mozda bolece....
Nase ce ulice mirisati na prolecnu kisu i toplotu koja isparava iz tih ulica blizu reke....
Neka se isplace jace pre ponoci ovo nebo i donese suncano jutro obasjano osmesima moje princeze,neka joj radost donese i pomisao da nikada nece biti sama,dokle god ovo nebo postoji,gledacemo u isto i videti se na nasem oblaku.Svuda tragove ostavismo,najveci onaj trag na srcu je...
Neka ostane tamo,jer tamo i pripada....
Srecan ti rodjendan princezo....
Kao i uvek samo tebi nezno.....
I dalje tvoj sam....
