Mislim da nikada necu zaboraviti jednu voznju,dok spusta se vece nad
ovaj grad,ispred mene auto sa prikolicom u kojoj stoji jelka,tvoja ruka
sa suvozacevog sedista dodiruje mi potiljak i nezno me ceska.
Na
radiju ide pesma koju cu ubaciti,znam slusacete tekst,mozda vam nece
biti nista jasno,moja princeza je moj nedosanjani san,obecah se zauvek i
ispunicu...
Kada hodaš po vodi
Nosiš džepove pune snova
I biraš put ka slobodi
I tajnu večitog ćutanja
Sve te pogrešne stvari
Nose ožiljke pune bola
Poneki uzdah praznine
I dane večitog ćutanja
Bez nas budna sanjam
Kome poklanjaš reči
Kako letiš bez krila
Ko ti uzima san o sreći
Svih godina
Ovo je obala bluza
Ovo nebo iznad grada
Tu stoje otisci suza
I slike večitog ćutanja
Oslobodi me od sna
Tu na polju snova
Ti i ja
Kome poklanjaš reči
Kako letiš bez krila
Ko ti uzima san o sreći
Svih godina
PRICA O NAMA traje TU KRAJ NAS, na nasoj OBALI BLUZA
Kao i uvek tebi princezo 3.22.25.8
