Ne volim da ponavljam se, zapravo mislim da niko ne voli, moram ali samo malo.Nisam ljubitelj ovih meseci i kao da neke stvari imaju tendenciju da se ponavljaju ovih dana...
Polako isticu poslednji dani novembra,uzurbano se priblizava decembar i dolazi zima,ja ne volim decembar,donosi mi neka decija secanja i neke stvari koje ne zelim vise u svom zivotu.Nije me bilo princezo dugo da ti kazem neke stvari,mozda ovog decembra nekako stignemo da pravimo andjele u snegu da te jurim i ljubim ispod neke jelke.Da jos jednom vidim onu malu klizacicu koju sam upoznao jednog leta a zavoleo te jedne zime i znajuci da ne volim decembar ali te godine zaboravio sam ga... Nekako je brzo dosla ova zima,zadnje sto mi kroz glavu prolazi je reka a sada odjednom cekam da se jos malo zaledi i da sa svih krosnji odleti lisce a ja da cekam tu istu reku da zamirise opet,i dok mi ne budes u zagrljaju opet. Ja te volim znas li ? Moj san o tebi i o nama,nikada nece stati,znam recices snovi su nesto drugo u odnosu na realnost ali neka,ove zime zelim samo da spavam i da se probudim sa osmehom na licu dok miris reke dolazi do onih tvojih malih ulica,da me ljubis toplim usnama,i da ti ljubim dlanove dok budimo se jedno kraj drugog.. Cuvaj me i ove zime makar u srcu,hladno mi je i trebam te...
Opet sam kraj reke, sta ce mi doneti ne znam, mozda ce nesto i odneti, samo necu prestati da sanjam.
Cujem vetar kako duva veceras, jesen vec davno je tu ali se cinilo da uopste nije ni stigla, lisce opalo je svuda osecas se miris lozenja i skori dolazak zime.Kao da to nisam ni primetio do danas, mozda nisam ni zeleo jer bas i nisam ljubitelj ovih meseci sto okoncavaju godinu.Malo je reci cak stavise nije ni blizu znacenje recenice:
"Ovo je bila cudna godina"
Jeste i iskreno zelim da prodje, da nestane sa prvim snegom da ostane samo poneki trag koji zajedno smo napravili ti i ja princezo moja.Nisam primetio da jesen je stigla .Tek jutros kada su mi bose noge dotakle plocice prosli su me trnci i samo sam zeleo da se vratim u krevet kraj tebe, da milujes me i ne pustas, jos uvek je bio mrak bio.Znas malena ranije sam mislio da je budjenje kraj tebe blagoslov, a sada znam da jeste, zapravo znam odavno ali ne znam zasto sam sebi cutim o tome.Jutra kraj tebe su nesto najlepse, pa tako je i ovo bilo.Ne znam ni zasto pisem sve ovo bas sada, ustvari znam.Nedostajes mi isuvise pa ne znam ni kako to da opisem a svaki je uzdah tebi posvecen pa opet nije ni to dovoljno, nije nista dovoljno u danima kada te nema ili kada nisi kraj mene.
Uskoro ce i zima stici, prvi sneg ce pokriti neke tragove...Neke zelim da pokrije a neke ja nedam da pokrije i da mi sakrije put do tvoga srca.Proci ce i zima, setacemo, grlicemo se, jescemo kestenje peceno i piti kuvano vino...necemo biti jedno bez drugoga iako ce zima zeleti da prikrije nam tragove...
Hteo sam ustvari samo da ti kazem da te volim i da ti pozelim laku noc... da kazem ti da si jedan san, da se svaki put pitam da nisam sve sanjao i da sam te zaista grlio i ljubio.. lepo mi spavaj malena princezo, sanjaj najlepse snove na nasem oblaku...
Pisem ti ovo princezo dok velika tisina odzvanja, dok trebam te i telo drhti mi cim pomislim na tebe.Ulice prazne vide se kroz prozor i svetla su slaba, negde u daljini kao da vidim senke nase kako grle se.Kako bih voleo sada da vidim te, da osetim tvoju blizinu i tvoj topli dah na usnama mojim.Nekada sam mislio kako menjali smo svoje krike boli i samoce za neko drustvo, da li je bilo vredno toga, mislim ne... Ali glad za nekim nazovimo samoodrzanjem nas je vodila, umesto prigrliti ljubav stremili smo onim za cime nas vuce cela gomila ne znajuci da ustvari nase bitisanje lezi u nasem zagrljaju.
Voleo bih sada da probudim se kraj tebe, da ti vidim onaj malecni osmeh kroz koji se vide oni biserni zubici, onu kosu bujnu, sve bih menjao u momentu ovome za zagrljaj tvoj.
Boze...
Ni sama ne znas koliko mi nedostajes i koliko volim te...
Koliko mi trebaju jutra sa tobom, ona jurnjava po kuci kada zurimo negde, poljupci u brzini a onda opet mir u srcu kada ruku mi pruzis i pratis me u stopu, kada stavis ruku na menjac dok menjam brzine, onaj mir kada ides mi u susret i donosis mi nesto :) Samo tebe trebam..
U masi onih koji zure da isprazne grad i onih koji se raduju istom nisam ja.Ne volim pauze, ne volim vreme bez tebe, ne volim sto nam se tim vikendima grla stezu i oci naprezu da ostanu bez onog staklastog u njima, sto deremo se nemo.
Spasi me tih vikenda, sapni mi na uvo da volis me, reci da ne mozes bez mene, samo nekako budi tu.Spasi me od ocaja, reci da snove delimo, da zajedno nosimo sve sto tesko je i da samo mozemo zajedno i nikako drugacije.Ja cu ti stajati mozda na putu ali samo zato sto nedam te i zelim da budem tu, jer prosto nikada nisam nista slicno osetio, a to traje dugo vec i nadam se da bice zauvek.
Misli ti na mene.... cuvaj me
Samo par reci da znas da neprestano moj si svet...
Svih ovih dana ne prestajem da razmisljam o tebi i o tome sta radis svakog sekunda osim sto nedostajes meni, kako ti dani idu i kako se osecas...
Znam da samotni zivot ne donosi nista, kada si samo lice u gomili istih, kada te niko ne prepoznaje i kada se zaista osetis maleno, to je deo koji jos vise lomi to malo srce bez koga ja ne mogu.Sve to kada vidis onda saznanje o ljubavi predje u drugi plan.Onda lovis tragove po mestima gde smo bili, kako mi sedis u krilu na stolici i grlis me, cvrsto i jako da vreme stane i da ne pustim te.
I ne zelim da te pustim, zelim da budem tu.... bar za onu nasu vecnost.
Dosta je prekrsenih obecanja i losih dana, ostavili smo nadam se neke u proslom mesecu koji je bio jako tezak.Ne mozemo da krivimo sebe zato sto volimo, niti moje reci mogu docarati kako je lepo dodirnuti te a tesko biti bez tebe.Da idem unazad necu, zelim da gledam napred dok drzim te za ruku, dok iz tih malih ociju sija vatra koju ne moze nista ugasiti.Ti verujes jer volis, i ja samim tim verujem jer ti mene volis.A to je moj svet, jedini u kome zelim biti.
Kraj tebe buditi se je privilegija, pogotovu u onim hladnim jutrima kada pada kisa i napolju je mrak, tvoj osmeh videti, dodirnuti ti tople usne i privuci uz sebe...
Suvise mi nedostajes a ne znam da li znas... pogledaj na svim nasim mestima,videces postojimo i ja cekam te, da podelimo sve, da tugu ubijemo a osmeh donesemo, da radujemo se sto volimo se i dalje...
