Mila princezo kao da je proslo hiljade sati, a nije.
Nedostajes mi prejako, i ne prestajem da mislim na tebe, i dalje me dusa boli jako a dani su spori dugi i poput onih iz 'Dana mrmota'.I dalje sam u istoj magli koja me vuce sve dublje, dok mi misli idu gore ka tebi i nasem oblaku.Po prvi put u zivotu, priznajem sebi da sam izgubljen bez tebe i da mi maskiranje sve teze ide kako vreme odmice.Recices da ja nemam razloga za bilo kakvu tugu ili bol....
Ali imam princezo...
Po prvi put kao izgubljeno malo dete, uplaseno trckaram trazeci....
Trazis novi pocetak pretpostavljam ???
Ja ne uspevam da vidim taj deo....
Mozda sa neke druge strane vremena ugledam nesto, znaj da se nadam da ces to biti ti, umesto ove realnosti koja me okruzuje.
Nedostaje mi tvoj glas..... a tek ti!
Kao i uvek tebi mila princezo....znaj da volim te i cekam na nekom oblaku, neki je valjda samo nas...
