Znam pomislila si nema ga, vec je sve proslo i ne pomislja vise na mene.
Gresis milo moje jedino, pomisljam na nas, svake sekunde i svaki uzdah moj je secanje na mene i moju princezu.
A dani ?
Oni prolaze suvise sporo, kao da kraja nemaju, od izlaska sunca do zalaska kao da je protekla godina a ne nekih 45000 sekundi izmedju svetlosti i mraka.Zatvoren u sebe, cutim i cekam da nesto prodje, sto proci nece, cekam i ono sto doci nece.Ne sija mi sunce a ni mesec mi ne obasjava ovaj mrak u kome sam.
Zao mi je .....
Zaista mi je zao.....
Sve mi je kao magla...
Ostavicu jednu pesmu za kraj,tekst nije ceo bitan niti delovi,meni neki delovi prijaju a neki ne, cak ne volim ni domacu muziku ali ovo je kao ok .....znam da docices i videces, mozda i neces ali voleo bih da znas da volim te...
Pisaću ti ovde milo moje neko vreme,svaki dan i za laku noć i za dobro jutro....Suviše priča o tebi stoji u ovim mojim virtualnim fasciklama,suviše vremena provedenog razmišljajući o tebi,suviše svega a premalo tebe.
Uvek je i bilo premalo tebe,čak i u onim danima koji su prepuni tebe, paradoks zar ne ?
Kao i priče o duši...
Da li o onoj duši o kojoj Balašević peva ili o duši iz moje omiljene dečije knjige, svejedno je..
Svakako me danas boli duša i kako kaže objasnjenje iz moje knjige...
"To se tako kaže.Kad te nešto boli zbog neke devojčice iz tvog razreda, a ne znaš šta te boli, e onda je to duša"
Danas iz moje duva leden vetar i nisam za društvo a nisam ni za sebe..... verovatno zbog duše koja se malko pocepala....
Kao i uvek tebi princezo moja...
3.22.25.8
Zelim ti lepe snove, neka te andjeli čuvaju kada ne mogu ja....znam patetika, ali neka te oblak pokrije i ušuška a ja ću nekako da te sačuvam u hodnicima ove moje duše.
U ponoc ce i nebo plakati cini se,sitna kisa rominja kroz otvoren prozor niz obraze mi klizi kao suze... Neka klizi veceras i neka ta kisa spere sve grehe koje nosimo sa sobom i mozda jednog dana kada se sve spere ostanemo sami i goli pod nebom,obasjani mesecinom sa malenom suzom u kutku oka.... Neka se spojimo sa svim nasim ludim bubicama i filmovima,samo da zaboravimo da sutra mozda bolece....
Nase ce ulice mirisati na prolecnu kisu i toplotu koja isparava iz tih ulica blizu reke....
Neka se isplace jace pre ponoci ovo nebo i donese suncano jutro obasjano osmesima moje princeze,neka joj radost donese i pomisao da nikada nece biti sama,dokle god ovo nebo postoji,gledacemo u isto i videti se na nasem oblaku.Svuda tragove ostavismo,najveci onaj trag na srcu je... Neka ostane tamo,jer tamo i pripada....
Maleno moje,prodje kao da je juce bilo taj dan taj osmeh tvoj,onaj hodnik,onaj poljubac i oni neki ljudi u guzvi sa osmesima upucenim tebi.Prodje citava godina za tren,suvise brzo za moj ukus,radije bih se vratio unazad da mi srce zadrhti,kolena klecnu pri pomisli na tebe u onom malenom hodniku dok imas osmeh koji bi zagrlio svet ceo.
Znam da oboje ne volimo ovaj deo godine i necemo jos dugo navici na to da se neke stvari dogadjaju bas tih meseci.Ovaj put cu napisati ranije a ne kasnije i cestitati ti nerodjendan :) danas pa posle i rodjendan.Ovaj put cu ti reci da mi nedostajes previse,toliko da mi se lice topi na toplom vetru dok zamisljam da tvoje ruke dodiruju mi obraze,dok zamisljam tvoju glavu naslonjenu na moje rame,boze toliko je stvarno da mogu da osetim ti dah na vratu,ostao bih u tom svetu zauvek,ali me onda neobicna bol za tobom prene iz sanjarenja i vrati tamo gde ne bih bas da budem sada.
Nedostaju mi nase ulice,nasi dodiri i ruka u ruci.....
Nedostajes mi jos vise ovog nerodjendana moja princezo,sada kao da se vreme jos vise skupilo u odnosu na prethodne godine,sada kao da krenem nesto da izustim i bude mozda pogresno ali nisam ni zavrsio a vec nas nema jedno pored drugog....to mi smeta,jer jedino sto sam zeleo smo mi jedno pored drugog.Da donesem ti kafu i dorucak tog 16 dana u krevet i da nakon toga ti dam poklon,samo sam to zeleo....
A sada u ovom datom momentu,misli nas bole i daleko smo jedno od drugoga iako mi nedostajes i gledamo verovatno u iste zvezde i dalje ne znamo sta mogli smo....to mi je najkrivlje sto nismo saznali,mozda jednoga dana ipak i saznamo.
Mozda saznas i ti koliko mi jutrima nedostajes dok kuvam kafu i palim prvu cigaru,koliko mi tvoj osmeh i tvoje ruke trebaju.Mozda i saznas koliko te volim dok otvaram vrata i krecem napolje i onda gledam okolo trazeci te pogledom,osecaj je kao da stojim u mestu,godisnja doba prolaze a tebe i dalje nema kraj mene,sacekacu te kazem sebi....znas da umem da cekam,mozda sam sirov,neugladjen i nadasve neki put prepotentan ali znam da tebe volim i mislim da znas to....Iako nisam nikada to tako pokazao,hvala ti iznova sto volis bas mene.
No,hajde da se vratimo na taj 16ti dan..Zelim ti pregrst osmeha princezo moja i srece do neba i nazad i tako beskonacno..
Nedostajaces mi beskrajno na taj dan i neprestano mislicu na tebe....
Da li si se zapitala kuda ces ? Da li si mislila o tome ?
Ja jesam i gde god krenuo,ostavio trag pomislio,ne mogu bez tebe.U pravu si bila kao i ko zna koji put,mozda ova tvrda lobanja ne ume da obradi neke podatke na vreme.
Jako mi nedostajes,jako suvise te trebam,u ovim kisnim danima ne znam sta bih sa sobom,ne od dosade vec od onog 'zanedostajanja' prejakog.Neke stvari koliko sam shvatio necemo objasniti jedno drugom,ne zelim da pravdam ih ljubavlju vec samo zelim da znas da volim te...
Nastavicu i noci ove da gledam kroz prozor ka nekom svetlu u nadi da to si ti,nista drugo mi nije potrebno.Ova je dusa suvise umorna da bi trazila bilo sta osim tebe,uostalom nije moje telo i moje ruke i moje srce nije sviknuto na tebe,vec je napravljeno za tebe i samo tebe...
Pod ovim oblacima trazim nacin da ne izgubim te,da ove misli sto opsedaju me prestanu,da moje ulice i drvoredi budu opet moji,da nadjem mir u zagrljaju tvom,da moje ruke umorne stavim na obraze tvoje i prosapucem "Volim te princezo"
Mislim da nikada necu zaboraviti jednu voznju,dok spusta se vece nad
ovaj grad,ispred mene auto sa prikolicom u kojoj stoji jelka,tvoja ruka
sa suvozacevog sedista dodiruje mi potiljak i nezno me ceska. Na
radiju ide pesma koju cu ubaciti,znam slusacete tekst,mozda vam nece
biti nista jasno,moja princeza je moj nedosanjani san,obecah se zauvek i
ispunicu...
Kada hodaš po vodi Nosiš džepove pune snova I biraš put ka slobodi I tajnu večitog ćutanja
Sve te pogrešne stvari Nose ožiljke pune bola Poneki uzdah praznine I dane večitog ćutanja Bez nas budna sanjam
Kome poklanjaš reči Kako letiš bez krila Ko ti uzima san o sreći Svih godina
Ovo je obala bluza Ovo nebo iznad grada Tu stoje otisci suza I slike večitog ćutanja
Oslobodi me od sna Tu na polju snova Ti i ja
Kome poklanjaš reči Kako letiš bez krila Ko ti uzima san o sreći Svih godina
PRICA O NAMA traje TU KRAJ NAS, na nasoj OBALI BLUZA
Svako ima neku svoju ulicu, ja ih imam vise, imam one za smejanje, za plakanje, za srecu, ali kako vreme odmice svaka od njih me vodi na isto mesto, do tebe i samo do tebe.
Zasto ?
Nemam odgovor na to pitanje...
Pokusacu danas da vas provedem kroz neke moje i njene ulice bez puno price i nekako u tisini da svako od vas zamisli svoje slike koje ima kada je ljubav u pitanju.Dugo me nije bilo princezo, znam recices da me ne zanima da pisem ti, ali daleko si od istine, zapravo cutim da bujica emocija ne zatrpa me,iskljuci iz realnosti i prepusti snovima o tebi.
Nije nam bilo lako zadnjih par meseci, odluke,dogadjaji,stvari koje nismo mislili da ce se dogadjati i pogoditi dvoje ljudi koji se iskreno vole.
Konacno nam je stiglo prolece i sa njim i osmesi,nasi osmesi,dodiri i podsetnik na to koliko volimo se.Nase ulice su bile prazne, drvece bez lisca,a danas je sve to drugacije, kao novi pocetak je doslo ovo prolece u kome te grlim jace nego ikada i volim vise nego pre.
Putujem nasim secanjima i novim i starim i zamisljam nas kako se drzimo za ruke, dok ceo svet oko nas ne postoji.Idemo kroz ove nase ulice ponovo nasmejani, puni snova i nadanja,prepuni zelja koje vezuju samo nas dvoje.Iako me mozda nema onoliko koliko bi trebalo,znaj da tu sam i cekam svaki tren da oci ti vidim i onaj osmeh da uhvatim i onaj poljubac da dobijem dok gledas me onako malena kao srna,a ruke mi stoje na tvojim obrazima i topim se u odrazu tvojih zenica.
Tesko je objasniti recima kako izgleda puno srce ljubavi,kako izgleda nada,iako pokusavam ne mogu nikako da docaram taj osecaj,kada mislim na tebe neprestano,kada te i sanjam i kada lebdim po mestima na kojima su nasi tragovi.Kao mali decak kada vidi devojcicu pa pridje pun iscekivanja i radosti sto mu se neko osmehnuo,osmeh prepun nevinosti i nade da postoji neko za mene.
Cekaj me moja princezo,znas da docicu,znas da ostarices samnom,molim te samo me cekaj i znaj da stagod da dogodi se,nesto sam ti obecao kada smo onaj katanac zakacili...
Sebe.
Zauvek.
Kao i uvek tebi mila princezo 3.22.25.8
Srce moje je i dalje tvoje i bice.... dokle god kuca,dokle god ove oci vide,videce samo tebe....
