Trazim razlog,trazim uzrok,trazim samo tebe,tvoj dodir tvoje usne,dok posmatram nebo bistro i vedro trazeci tacku koju vidimo i ti i ja,da znam da smo uvek pod istim nebom,pod istom zvezdom padalicom,posto zelje su nam iste...vreme ubrzaj se i vrati mi moju princezu,ne mogu bez nje i osmeha njenog...
Pitao sam jednom: " Da li znas koliko mogu da te volim?" .....
Voleo bih da znas da je to zauvek iako ti to ne znas...ja znam...i poklanjam ti sebe bezvrednog i nevaznog malog coveka od koga samo ti pravis princa.
Danima mi vec u snove dolazi mala crkva na Dorcolu pored gimnazije.Valjda te zamisljam tu,nikada do kraja ne dosanjam taj san,ali postoji legenda o zvonjavi crkve.Legenda kaze da svaki put kada zazvoni zvono crkve jedna dusa trazi svoju srodnu dusu.Iako smo trenutno daleko ne izbijas mi iz glave a ovde zvona ne prestaju da zvone,toliko te trebam..
Nije nam vreme neprijatelj koliko smo sami sebi,teski,umorni i pomalo tuzni.Svaki smo osmeh platili sa pokojom suzom..
Moja princezo....kao i uvek tebi
