Gomila neizgovorenih recenica i reci u ovih zadnjih 7 meseci,bas gomila precutkivanja i sitnih lazi sebe zarad vece slike,zarad ljubavi,zarad neznosti.
Znas za prethodne dve godine sam te zavoleo jos vise,nisam imao priliku da ti pokazem nikako,raznorazni strahovi,sitna precutkivanja su me sprecila da pokazem ti,
oprosti zbog toga.Ne zelim da places zbog mene,ne zelim da budes nesrecna,ja bez tog princeza osmeha ne mogu da funkcionisem.Od januara sam zeleo da dodjem kod tebe,ne znam iz kog razloga nisi zelela to,znam da nisi ne mozes me ubediti da jesi,mozda je strah da ti bude lepo veci od onoga da se zaljubis jos vise ili da potones kada toga nema a tebi treba.Znam svaki osecaj koji te prozima,jer i mene takodje prozima,znam da nije fer da ti se sada uvalim u stan i volim te i onda opet nestanem,sve znam...
Mislis da nisam hteo da ostanem u nedelju,oh koliko sam hteo silno,spustila si me za sekund i zavrsila razgovor kao i svaki put,znas li da svako vece legnem i isto je kao i prethodne dve godine mislim na tebe i tebi zelim laku noc kao i dobro jutro,da okruzen sam ljudima ali pre svega toga ja tebi prvo pozelim lep dan pa tek onda moze sve ostalo da dodje i tako vec dve godine,nije mi tesko,nije mi navika,vec zelja...Moje ti reci nece pomoci znam,mozda oteraju osecaj na sekund,ja ti pisem stalno moja bu,ja sanjam te,ja volim te.
Svakodnevno ja zamisljam i tebe i mene,kako setamo,kako se smejes,kako me tvoje tople ruke grle,kako mi klize ruke niz tvoje obraze,kako me tvoje usne ljube,kako nas sreca obasipa kada smo zajedno.Ja sam se vratio resen da ti pokazem da volim te,nisam ni to uspeo jer branis sebe i to je u redu.
Ti si i dalje moj svet,ne moj beg od stvarnosti,vec osoba od krvi i mesa koja me voli,koju boli,koja me cuva,dopusti mi da bar na sat da ja cuvam tebe,nisi sama,nisi ostavljena nisi nevoljena.Ljuta jesi,nervozna i razocarana verovatno sto nisi svoja iscekivanja ispunila,ali pusti me da uzmem to.Odgledaj film bar neki samnom,hajde samnom na veceru,hajde samnom u setnju :) salim se bez setnje.Hajde da ljubimo se dok je sve zeleno u nekim nasim ulicama,koje nas cekaju i ne blede bar iz mog ugla..
Ja i ne mogu nista da dam ti osim ljubavi i osmeha,i to ce uvek i zauvek biti premalo....Nisam nikada ni mislio da odem od tebe,samo sam se uplasio,nisam tako nikada voleo...
Nesto smo i uspeli od svega,uspeli smo da saznamo da volimo se vec dve godine i da ja i dalje ne mogu bez tebe...ti imas te kljuceve od srca moga.
Boze,prelepa si ujutru kad ustanes...ne znas ni koliko tvoj osmeh budi radosti u meni....
Ti mi napises:
'Dlanovima branim ga od svega...ne dam ga.. Klecim pred tim srcem... Klecala sam .. I opet bih... Ljubila sam ti stopala, a sada ljubim ti tragove... Pises mi da nema te dugo... A ja sanjam te i kao da tu si razgovaram sa tobom, preklinjem da volis me i obecavam ti osmehe...
Ne znam da li ikada znaces koliko ja volim te....
Ja ne umem da prebacim u reci, bec dugo ne sastavljam ni jedan stih, alo srce drhti mi u grudima kada pridjes mi ... '
i tada mi zastane dah i znam da ne znas i dalje koliko mogu da volim te,ali cu ti pokazati veruj mi...
Zauvek samo tebi moja princezo
