Poklanjam ti i ovu noc kao i prethodnih 568 u kojima sam te stavljao na rame,i pravio se da spavam pored tebe dok ustvari te nisam imao a ti si sama grlila jastuk,uplakana,podizala jos jedan novi zid gde te pronaci ne mogu...Poklanjam ti i tvoju ulicu,onu malu koju svi znaju gde je,ali kada ih pitas 'Gde je Carigradska ? ' svi slegnu ramenima...Ta mala ulica krije neku caroliju,u njoj rastu princeze,neke slobodne a neke zatocene u svojim dvorcima...ja sam tamo nekako zatocen zbog osmeha tvog.
Pa opet tesko je odoleti tvom osmehu,onom koji zavodi a u isto vreme pruza sigurnost,zato sam ti poklonio i srce.....
Poklanjam ti sve samo me mrzeti nemoj sto vec 568 put nisam pored tebe,a trebao bih,znam da bih.....voleo bih ali ne umem skrojiti svoju srecu....
