Jos malo pa ti je rodjendan mila bubise...
Svaki dan mi dolazis u san...
Svakog dana pozelim da sretnem te da ti uhvatim osmeh, da pogledam u oci i da me ti pogledas onako ispod oka dok grizes donju usnu.I dalje te vidim u onoj sarenoj haljinici.Sigurno pocinje polako da dolazi prolece u onu ulicicu snova, veliko drvece ce saviti svoje grane i potraziti neke nove senke koje ce se kikotati u pomracini dugog dana.
Zao mi je sto nema vise barbie lutaka....Nadam se da onaj Klimt negde visi :) ili je stavljen u neki zaborav, ili bar neko secanje koje ne budi neka losa osecanja.
Nema opravdanja za ovog zardjalog viteza, prosto je, kako vreme odmice tako mi nedostajes vise, ali ok.Uvek si govorila da sam najtezi za sebe i da mozda volim bol.Ne volim je, ali prosto idem nekim putem.
Da ne davim...
Zelim bar ovako da ti prvi kazem 'Srecan rodjendan mila malena vilo'
Kao i uvek samo tebi
3.22.25.8
