U mojim filmovima nikada nisam pobedio, nikada nije bilo onog srecnog kraja, onog zagrljaja, dodira i poljupca.Nije bilo odlazka u sumrak kroz neke prelepe predele.Mozda tako i treba, mozda bi trebalo da izvadim glavu iz vode i pogledam da samo zivot moze sve sravniti sve, a ne vitezovi.
Gde sada da trazim odgovore ???
Ne znam....
Samo vam zivot moze polomiti ljubav sa svojim neumitnim strahovima i bolima, cak i ako vam da slobodu taj isti zivot ce pokusati vec na sledecem cosku da vam uzme i ono sto je zaboravio prethodno...Nasmej se i nastavi dalje, je kao mantra za sve to...
Ne znam bas....
Moji su filmovi bili bas decacki i naivni da ce sve pobediti ljubav i javiti se kao nevidljiva sila u vidu nekog osmeha, sada vise nisam siguran da je tako...
Svakako cu sesti na motor i pokusati bar da sam sebi obezbedim odlazak kao iz filma :) iako se cini da je suvozacevo mesto prazno.....kao i uvek ispod ovog neba valjda postoji i neki oblak za nas...
Kao i uvek tebi.....
Mada ne postoji nesto sto bi opisalo ovo komesanje srca, necu se ni truditi da objasnim....
Zeleo bih da se pojavis kao i u onim filmovima....ali znam da je nemoguce to...tesko je sve, znam....bar cu zamisliti da se to dogadja...
