U mojim filmovima nikada nisam pobedio, nikada nije bilo onog srecnog kraja, onog zagrljaja, dodira i poljupca.Nije bilo odlazka u sumrak kroz neke prelepe predele.Mozda tako i treba, mozda bi trebalo da izvadim glavu iz vode i pogledam da samo zivot moze sve sravniti sve, a ne vitezovi.
Gde sada da trazim odgovore ???
Ne znam....
Samo vam zivot moze polomiti ljubav sa svojim neumitnim strahovima i bolima, cak i ako vam da slobodu taj isti zivot ce pokusati vec na sledecem cosku da vam uzme i ono sto je zaboravio prethodno...Nasmej se i nastavi dalje, je kao mantra za sve to...
Ne znam bas....
Moji su filmovi bili bas decacki i naivni da ce sve pobediti ljubav i javiti se kao nevidljiva sila u vidu nekog osmeha, sada vise nisam siguran da je tako...
Svakako cu sesti na motor i pokusati bar da sam sebi obezbedim odlazak kao iz filma :) iako se cini da je suvozacevo mesto prazno.....kao i uvek ispod ovog neba valjda postoji i neki oblak za nas...
Kao i uvek tebi.....
Mada ne postoji nesto sto bi opisalo ovo komesanje srca, necu se ni truditi da objasnim....
Zeleo bih da se pojavis kao i u onim filmovima....ali znam da je nemoguce to...tesko je sve, znam....bar cu zamisliti da se to dogadja...
"s one strane vode daleko ljubicasto kopno s dugom gorskom kosom;
za gradicem krsevit kraj, nasaran zelenilom vinograda i maslinika."
Vladimir Nazor
I dalje nam je nebo isto,nocu mozemo birati koju cemo zvezdu gledati i pozeleti jedno drugom laku noc.Vreme mi ovde sporo prolazi,nostalgija za tobom mi pece kozu vise nego sunce u podne.
Prolazim malenim kamenim ulicama u kojima cvetaju oleandri kraj starih kuca i trazim te pogledom,te plave kose koje nestaju u ovim malenim ulicama kao duhovi.Usne suve su mi od morske vode a trebao bih najvise dodir tvoj i usne tvoje da samo na sekund osetim, da izgubim se u tvome zagrljaju da sve skazaljke stanu i da ostanem u tom trenu bar zauvek.
Nedostaju mi i one nase ulice i nasi osmesi, iako tesi me misao tvoga glasa ipak isto nije kada te ruke ne osete. Zelim da znas da moja si jedina misao i kada svice jutro i kada pozdravljam sunce, samo cekam sledeci dan da vreme brze prodje da sekunde isteku iz pescanog casovnika i da dodjem u tvoj zagrljaj.Hiljade mi se misli roji po glavi a u svakoj si ti.Doneo sam ti ljubav, a doneo sam i neku neslucenu tezinu i neke stvari mozda porusio, nisam zeleo to princezo...
Zeleo sam samo da TI i JA zamaknemo u neku od ovih ulica i budemo zamrznuti u trenutku.
