Imamo razna nasa mesta, tamo gde su se desila obecanja, tamo gde se odlazilo i vracalo, gde se rasturalo ali se pre svega na svim tim mestima volelo i to takvim zarom kakav nisam video ni u knjizi ni u poeziji a ni u stvarnosti.Mozda sam samo suvise sebican pa ni ne zelim da gledam oko sebe kada si ti pored mene, jer tada sve stoji za mene i tako mi odgovara, da budem slep i gluv za sve.
Imamo jedno "miljence" jednu zgradicu malu pored koje su se dogodile neverovatne stvari, zagrljaji, suze, osmesi, obecanja, poljubci i mozda poneka stvar koja se meni nije dopala :) ko razume shvatice.Oduvek sam se posle tog dana bojao tog mesta, tu gde sam morao da kazem neke stvari koje nisam zeleo, ali da vratim se na osmehe...
Nedaleko odatle je reka, ista ona reka cije mirise trazim vec nocima, jedna crna haljina i jedno jutro i gomila poljubaca, pomesana sa gomilom dodira i osmeha prepunih srece.
Zasto sam poceo ovo da pisem :) ne znam.... ali sam hteo da opisem neko skoro savrseno vece ili dan mozda, ne znam vise ni sam, znam samo da mi nedostajes......
Znam da bi krenuli nekom od nasih ulica zagrljeni cvrsto kao da sutra ne postoji, kao da se nikada nista nece dogoditi.Zatim bi otisli do nekih starih zidina gde bih ti priznao da ne mogu da zivim bez tebe i da zelim da budes tu zauvek.Znam, sve ovo lici na decije trabunjanje o ljubavi i klecanju kolena ali sta da radim, uvek je isto kod mene, sve mora da podseca na neki film iz 80tih u kome ljubav mora pobediti :) Mora pobediti posto necu dozvoliti da vreme pojede sve i da se neke stvari ugase, nedam da se ugasi nista.Zelim da to znas.
Zelim da te prenem iz sna najneznijim dodirom usnama, da ti se okice otvore i da me ugledas, da razvuces onaj prelepi osmeh i pogledas me onako kao malena devojcica kojoj treba zagrljaj bas moj.
Zelim da znas da nije greh me voleti, a tebe jos manji, da trebas da boris se za svaki tren, da trebas da sanjas, da ostvaris sebi svaki san....Zelim da dodjes mi u zagrljaj i da tu i ostanes.Na kraju ni ne opisah kako izgleda to skoro pa savrseno ali svako od nas je drugaciji i ima svoju viziju.Moja vizija je moja princeza i ja ne odustajem :)
U ovom letu sto dolazi nadam se da ces opet napraviti jedno "spesijalno" mesto za nas u srcu i da ces se probuditi, da ces biti nasmejana i opet svoja ona koja voli....to je sve sto zelim...i naravno sebe pored tebe...
Kao i uvek samo tebi princezo.......
Trajemo i posle ove terase :) samo nam osmesi trebaju a moj je kod tebe i nesebicno ti ga dajem samo da ugledam te oci i da osetim tvoju ruku pod mojom...
Evo me opet... nesto sam cesto ovde, kao da imam nesto uvek da kazem.Pomalo sam umoran i glava mi ne radi bas najbrze, oci mi se sklapaju a ruke me ne slusaju, ali i dalje mi ti ne izlazis iz glave. Znas sta princezo, i nemoj lepse je sve kada si stalno tu.Uskoro ce me obasjati sunce vec vidim kako se nazire iz prikrajka a zvezde polako nestaju iza nekog horizonta.Nase nebo je i dalje isto a oblak nas negde ceka. Ja cu ti pozeleti dobro jutro ako uspem da sklopim oci bar na tren.
Pozelecu ti lep dan i zamisljati kako se budis i kako sam u toj nekoj "teglici" samo tvoj i sakriven, mogao bih se zakleti da ne zelim odatle da izadjem.
Srce i dusa cuvaju mirise tvoje, nedam da isceznu da prodju, zelim da mi se ureze u svaki deo tela.Zelim da zauvek lezim kraj tebe i dok me pramenovi tvoje kose golicaju udisem te i cvrsto grlim.Zelim da ljubim ti ledja svaki deo i da prolazim rukama preko svakog dela tvoga tela.Zelim da sve to zatvorim u jednu malu teglicu i da je nosim svuda sa sobom jer mi je potrebna stalno, svakog sekunda zelim da se sa tobom sakrijem od sveta i da nestanemo zajedno spojeni u jednom trenutnku u kome vreme stoji.
Zelim da nosis me sa sobom i da sam uvek pored tebe, tvoj dah na mojim usnama mi treba,meka koza poput svile i ruke koje se uvijaju oko mene.....
Nemoj zaboraviti princezo moja jedina...... da mir nam je u zagrljaju i da zelim da budem jedino tvoj trenutak zarobljen u vremenu i prostoru, da ne postoji nista osim nas.Zelm i dalje da budem tvoja misao za laku noc i tvoje dobro jutro koje donosi osmehe, da ne ostane pepeo od teglice nase :)
Kome cemo sve pozeleti laku noc do onog naseg oblaka jeli milo moje ?
Ma znam da tesko je sve princezo, znam koliko... koliko misli prodje kroz glavi,koliko bola ispuni grudo svakim uzdahom, koliko propitivanja sebe kroz sekunde koje prolaze, koliko izdisaja sa osmehom u uglu usana koje ponisti bol kada prodje tvoja ruka preko moga vrata.Jednom sam ti rekao nemoj se kriti iza maski, pogresan ce utisak steci oni kojima stalo je do tvoga prisustva...
Lepo mi sanjaj moja princezo u toj malenoj i sada vec olistaloj ulicici, ja cu biti nezan povetarac sto obraze ti miluje...
Ovi dani su nestvarni, zaista mislim da se nisu ni dogodili, tesko je poverovati da sam te stavio na rame da si negde oko dva sata izjutra tu bila i ostavila trag, da su me tvoje usne dodirivale da smo se drzali za ruke, da smo se gledali u oci i ljubili do dugo u noc.Zaista je tesko poverovati...
Dusa me vise ne boli, dodju samo ponekad oni stari strahovi, da ne ostanem bez tebe, da ne odes, da ne vidim nista lose vise.Procice i to mila princezo, znam da hoce i znam da se i ti plasis, neki put pokazes i tada zavolim te jos vise, kada ne pokazes pomislim i ja da ti sve ovo ne treba.
Ne zelim da stoji okean izmedju nas, zelim da budemo blizi nego ikada, da zajedno ovoga leta drzimo se za ruke i neprestano ljubimo.Nemoj da nestanemo, niko nam posle nece biti kriv osim nas samih.Ne zelim da ne budem tvoja zvezda po kojoj se orijentises u nocima bez mene, ne zelim da nestanem.Ne zelim da kada grmi da ne budem tu, da milujem ti oci usnama.
Evo ova je godina skoro stigla na pola puta, i moram reci da nije neka, hajde uzecemo prosek pa cemo racunati da je lose skoro godinu celu i da jos malo istice taj neki "malerozni" period.Govorim sebi svakoga dana da ce prestati sve to da cu se vratiti u moj san i u moju ulicu malenu gde cu cekati svoju princezu i gde ce mi skociti u zagrljaj i recice mi da voli me. Nedostajala mi je svih ovih skoro godinu dana, postala je deo mene u prethodnih par godina i nedam je nikako, nije ona navika nemojte me shvatiti pogresno, ona je nesto sto moj vokabular tesko moze da opise, jedan ceo paket neko bi rekao. Ovo jutro je mozda drugacije od prethodnih 300tinjak koliko ih je proslo u ovom losem periodu, jer sam nasmejan, jer sam ziv, jer postojim i postoji nada za moje bolje sutra u tom nekom malom potkrovlju sa jednom princezom. Kisa polako pada dok sedam na motor i zamisljam da si pored mene i da me tvoje ruke grle oko struka dok krecemo na put.Kapljice udaraju po kacigi i odzvanjaju kao crkvena zvona dok pokusavam da nadjem izlaz iz guzve i da pobegnem sto pre u taj san, gde si ti stalno kraj mene,gde su nam ruke spojene zauvek, gde prolazimo kroz neke velike avenije dok grlis me sa zadnjeg sica. Moj si san bila i ostala, molim te samo da ostanes, ti definises ovo srcei dajes mu nesto sto ono nije znalo ni da postoji.
