Konacno 31 dan ovog uzasno dugog i iscrpljujuceg meseca....
Da li je sve konacno proslo ? Ono sto je za tebe april,to je za mene maj,stim sto ti prozivis i maj kao i ja....
Kazes nema me....ima me princezo uvek me ima,stalno si mi na umu.. ne kompenzujem,nema me,kao senka se provlacim kroz one nase drvorede,iz senke gledam svaki tvoj uzdah,svaku patnju i svaki bol.
Nemam prava na svoju svakako,ali zelim da znas da osmeh moramo imati,ne smemo ga izgubiti,dugo mi je trebalo da nadjem te,sada kada jesam,znas da se cela moja kugla vrti oko tebe.Bilo je nekih stvari u ovom mesecu koje su me plasile,da li sam odlutao zbog njih ? Nisam.... Da li si ti ? Ne znam.....
Isti nas strahovi prozimaju,iste boli,nemi krici u noci i nedosanjani snovi......
Znam da danima cekas.... cekam i ja.... za jedan osmeh za jos jedan nerodjendanski dan,najlepsi na svetu....
Da li je premnogo tuge stalo izmedju nasa dva osmeha ?
Ne znam....znam samo da te volim i da ti i dalje poklanjam svaki zalazak sunca i svako svitanje....dok setam kroz nase ulice,svako drvo znam,svaku rupu na putu.....svaki poljubac znam,svaki dodir,svaki sekund tebe....
Tebi nezno kao i uvek....
