Ovo je zaista nedelja za duhove....
Nedelja u kojoj oboje zelimo da nestanemo,ali moram ti reci neke stvari prvo...
Znam da zelis da osetim neki deo boli,i znam da to ne radis namerno,a mozda i radis ne znam,ali vec toliko je imam kod sebe kao i ti,da me ne opterecuje,pomalo me tera u druge krajnosti...Hmmm
Nisam znao da je ljubav borba,verovatno i jeste kada se boris za onog koga volis,ali postoji samo jedna caka,ne treba odustati...
Uvod je vec prilicno sumoran sam po sebi,ali cu se prebaciti na nedelju na duhove :) jedan od vecih praznika,jos ne dolazi ali vreme ovih dana je kao u junu,toplo,sparno,drvece je olistalo vec,cak i u nasoj ulici,pocece uskoro da spusta grane koliko je olistalo i napravice nam jedan prelepi zeleni tunel kroz koji cemo moci da prodjemo sakriveni od svih...i tamo cu ostati dok ne pocne da opada lisce...pokusavam da vam docaram neku snagu ljubavi,ali mi nikako ne ide :) zato cu iskoristiti jednu pesmu iz devedesetih...Ja ne volim domacu muziku ali ova opisuje kako meni izgleda voleti u Beogradu,mozda ne na Vracaru ali na Dorcolu sigurno :)
Samo znam da zelim da nestanem,i da manje boli sve....uzecu one delove koji mi odgovaraju :)
Jedna prazna ulicai Kaleniceva pijacanedelja na duhovepraznik Sveta TrojicaTvoje male cipeleuredno su slozenek'o da znaju da su mezauvek zarobileLjubav je tokad govorimoa ne znamo stai ne znamo daProlazi noci prolazi svemi ne znamo gdezasto prolazi sveSva je svetlost tackastana stolu lezi kasikakaplje kap iz slavinepasce kisa doveceLisce susti izblizaneko zove Nenadajednim okom gledam tedrugim okom pamtim sveKao i uvek samo tebi moja princezo.....nezno kao nikada do sada...mnogo nedostajes mi.....
