Koliko malo treba zivom coveku za srecu to je neverovatno...jedna kala i zagrljaj
'Moze bu?'
'Uvek'
Ti se jednom radjas kao najlepsa zvezda,niko te nikada ne moze zaboraviti i oni za koje mislis da su te zaboravili oni lazu skrivaju se iza svojih gresaka,suvise dubok trag,suvise lepote,ti ne mozes biti zaboravljena...olicenje ljudskosti,osmeh za koji se moze umreti...moja ljubav jedina...volim te
I ovo prolece mirise na tebe i svuda si okolo i u suncu i mesecu,na krosnjama...najveci osmeh koji sam ikada video...hvala ipak tebi sto postojis,sto volis me,sto me zaista cinis covekom....hvala moja bu..
I mozda sam dosadan ali nisam nikada bio srecniji nego juce dok sam isao onim malenim ulicama u susret tvome osmehu....slikao i zamisljao...nisam godinama sanjao,ali zahvaljujuci tebi sanjam....volim i zelim...a zelim samo tebe...i opet pisem,kako god to pisanje izgledalo ali pisem i ne stajem,svaki dan po jedan red tebi...
Zauvek cu zapamtiti tvoje reci 'najlepsi poklon koji sam ikada dobila' a ustvari ne znas koliku si mi cast ukazala sto sam ja imao priliku da nesto ti dam od srca...Imas tamo u onoj kutijici i jedan sat,stari koji se navija,ne znam da li vraca vreme,probaj pa vidi da li ce nas odvesti u sve nase ulice,makar i na sekund.Prsten cuvaj on stoji na jednom srcu,a to srce je u tvojim rukama...znam da ga slomiti neces....
A zasto je tesko i da li vredi ? Pa vredi jer u svakoj sekundi znam da postojis,da gledamo u isto nebo i mislimo jedno na drugo.
Nista nije lako moja vilo....ti to najbolje znas...ali hvala sto si tu,sto u ljubav verujes,u mene u nas....
Kao i uvek nezno samo tebi princezo..... i ovu ti noc poklanjam.....
Oboje izbegavamo taj april i pocetak maja,valjda nas suvise boli,a ovako zelim da kazem ti da ne treba,jer tvoja ruka nece iskliznuti iz moje.Cak iako pomislis da moze silno cu se truditi da ti pokazem i ne pustim,jer jednostavno ne mogu bez tebe.
16 dan aprila..... divan dan predivan dan...dan za tvoje osmehe...
Ove godine sam silno zeleo da vidim te na taj dan,ne da bih ti dokazao vec da bih te zagrlio i da bih ti osmeh izmamio i upio sto vise tebe pa makar i na sekund....
One nase ulice su tog dana bile isto nasmejane,bilo je jako vruce,asfalt je isparavao,vece je imalo miris ljubavi i zagrljaja.
Stao sam i izasao iz kola,u jednoj obliznjoj ulici gde ima nasih tragova,mogao bih da se zakunem da sam samo pre par dana prosao sa tobom kroz tu ulicu,nosili smo stvari i bili nasmejani,zaljubljeni,nismo pustali jedno drugo....
Zasto takve stvari ne traju jednu vecnost ? Zasto imam samo sekunde kao tragove,zar se uspomene svode na to ili trebamo da stalno pravimo nova secanja ?
Bilo me je briga tog 16 dana za ta filozofska pitanja,jedino sto sam zeleo ceo dan je da ti se priblizim na tren i osetim tvoj drhtaj kada me zagrlis...
Polako sam dolazio do nase kapije,jedne stare zgrade koja je videla dobar deo ljubavi,patnje,boli i srece....polako sam prilazio imao sam osecaj da sanjam,da li je moguce da cu je videti bas na taj dan....o tome sam sanjao...
U meni je kuljalo milion misli,telo mi se zatreslo,bio sam uzbudjen kao dete kada otvara igracku.....samo da vidim je...na taj dan...da bice dosta ljudi oko nje,ali briga me za njih,samo da vidim je....
Zelim da ti kazem jos milion stvari.....ali vremena nikada nema....zelim da ti kazem da si zivot moj,ali vec sam na vratima,ti otvaras mi i doleces u zagrljaj,tada imam osecaj da sam zagrlio celu zemaljsku kuglu...srce igra mi,zelim da ti kazem da te volim i ne mogu bez tebe...
Srecan ti rodjendan moja princezo !!!
Nedam te......
Ovo stavljam par dana kasnije da mogu da ti cestitam i nerodjendan koji je odmah posle tvoga rodjendana :)
Nezno kao i uvek,samo tebi.....
Stavicu i jos jedno tvoje pismo....da ne zaboravis da volim te
"Ljubav je previse slaba rec za ono sto osecam....ja volim kada se prehladis kada je napolju 30 stepeni, volim sto ti je potrebno 2 sata dok me ne poljubis,volim te bore izmedju obrva kada me gledas kao da sam poludela, volis sto posle provedene noci sa tobom jos uvek mogu da namirisem tvoj miris na svojoj kozi, volim sto si jedini sa kojim pricam pre nego sto zaspim....volim i sto znam sa kim zelim da provedem ostatak zivota....i onda zelis da taj ostatak zivota pocne sto pre je moguce....
Ne pisi ljube vise......pisacu ja tebi ...samo da uspavamo se zajedno...kao svih ovih dana...
Nedelja u kojoj oboje zelimo da nestanemo,ali moram ti reci neke stvari prvo...
Znam da zelis da osetim neki deo boli,i znam da to ne radis namerno,a mozda i radis ne znam,ali vec toliko je imam kod sebe kao i ti,da me ne opterecuje,pomalo me tera u druge krajnosti...Hmmm
Nisam znao da je ljubav borba,verovatno i jeste kada se boris za onog koga volis,ali postoji samo jedna caka,ne treba odustati...
Uvod je vec prilicno sumoran sam po sebi,ali cu se prebaciti na nedelju na duhove :) jedan od vecih praznika,jos ne dolazi ali vreme ovih dana je kao u junu,toplo,sparno,drvece je olistalo vec,cak i u nasoj ulici,pocece uskoro da spusta grane koliko je olistalo i napravice nam jedan prelepi zeleni tunel kroz koji cemo moci da prodjemo sakriveni od svih...i tamo cu ostati dok ne pocne da opada lisce...pokusavam da vam docaram neku snagu ljubavi,ali mi nikako ne ide :) zato cu iskoristiti jednu pesmu iz devedesetih...Ja ne volim domacu muziku ali ova opisuje kako meni izgleda voleti u Beogradu,mozda ne na Vracaru ali na Dorcolu sigurno :)
Samo znam da zelim da nestanem,i da manje boli sve....uzecu one delove koji mi odgovaraju :)
Jedna prazna ulica
i Kaleniceva pijaca
nedelja na duhove
praznik Sveta Trojica
Tvoje male cipele
uredno su slozene
k'o da znaju da su me
zauvek zarobile
Ljubav je to
kad govorimo
a ne znamo sta
i ne znamo da
Prolazi noc
i prolazi sve
mi ne znamo gde
zasto prolazi sve
Sva je svetlost tackasta
na stolu lezi kasika
kaplje kap iz slavine
pasce kisa dovece
Lisce susti izbliza
neko zove Nenada
jednim okom gledam te
drugim okom pamtim sve
Kao i uvek samo tebi moja princezo.....nezno kao nikada do sada...mnogo nedostajes mi.....
Da li su nase ulice iste sa ispracenim jesenjim liscem i belim snegom ?
Da li novo leto menja nesto ?
Suvise pitanja svakako :) ali kao sto je neko rekao nekada sva mogu da se podvedu pod prosti strah.... mozda mogu a mozda ne mogu...
Voleo bih da ti opet vidim kozu,pomirisem vrat,dodirnem usne...da kroz salone sunce probija i uhvatim ti onaj savrseni osmeh,koji me totalno zbuni i ostavi bez teksta...
Voleo bih.....
Ali mislim da tebe volim jos vise,a da poneki put zivim u secanjima,samo poneki,kada se osetim da nosim na sebi neki ogroman teret koji mi dusu pritiska....a tada mi samo jako nedostajes ustvari...
Kao i uvek nezno tebi,misao odleti da ti kaze da je uvek u tvom predgradju...
Osmeh dodje i prodje i suludi osecaji se probijaju kroz ovu tvrdu kozu koji mi ne leze.....suvise toga imam da pobijem kroz svoje srce...samo te prosto volim u svim mojim suludim osecanjima....sve me nesto boli....
Nisam bas nasmejan ali uvek cekam...zivim za osmeh...hvala ti za reci koje su umirile ovo srce..
I da oni moji filmovi iz 80tih....ne pobedjuju uvek dobri momci,tamo scene traju u sekundama,a u srcu se stvari prelamaju mnogo duze....
