Dosla je zima cini se, nekako polako kao da se uvukla kao i hladnoca u kosti.Ne volim bas zimu i ne cekam je rado ovih poslednjih godina, vise bih voleo da se nekako sakrijem od nje ili
ugrejem u zagraljaju tvome dok polako ispijamo kafu.
Bice hladno i ove godine 21.11, kao i svake godine, pomislio sam na to dok sam u prolazu jutros izasao da cujem te u prolazu sam cuo Balasevica i nekako me uvuce u svu pricu oko ulice male tvoje
i nasih tragova koje i dalje posvuda trazim.
Secam se svakog 21og sam dolazio ujutru i cekao osmeh tvoj da dodirnem te i te usne poljubim.Ti u crnoj jakni a ja u kaputu,ruke nam ledene dok dodirujemo
jedno drugom obraze a mala ulica se raduje tim osmesima.
Rekoh ti da nema dana da ne mislim o rasporedu oblaka iznad tvoje ulice kada su lepi dani i datumi koje smo zajedno proveli.
Boze koliko mi nedostajes...
I sada oci traze jedan mali ruzicasti auto bele boje :) sve nekako bese prostije nekada, zakoraciti u nepoznato lakse je bilo, nista izbledelo nije, nijedan dodir tvoj moja princezo.
U ovoj glavi i dalje traju i ponavljaju se svakoga dana, ne smeta meni taj 'dan mrmota' zapravo u ovoj nasoj verziji, cekam ga kao prolecno sunce da dodje svaki dan i ulepsa mi dan.
Kao i uvek samo tebi princezo....
Ako mozda pomislis da nema me, daleko je to od istine, i daje te trazim svuda oko sebe..
3.22.25.8
