Cak i mnogo jaki ljudi se osete slabima u ovakvim danima kada sve przi, vid se muti i nista nije crno i belo, vec neka nezna nijansa sive na ovom nasem betonu ispod onog naseg neba.U pozadini se cuju nama poznati zvukovi lomljavine srca i nemih krikova koji nas dozivaju nazad, nazad u zagrljaje i dodire.Svi traze neku nagradu od ljubavi ali nazalost ljubav nagradjuje na drugi nacin, osmehom i setom koju daje i osecajem da si jedina na svetu.
Dalek nas put ceka princezo moja, prepun onih prelepih planinskih krivina i predela koje samo ljubav moze dati.Jedino me ti mozes ugrejati, dati ovom srcu zivota.Znam da se poneki put osetimo maleno i bespomocno ali pruzam ti ruke svoje, srce imas, potrebno je samo da izustis naglas da zelis da budimo se jedno kraj drugog.Zelim da budem kraj tebe kada se prvi zraci sunca probijaju kroz salone i dolazi ona mesavina hladnoce i sunca i srece najvece kada okrenem se i vidim te kako sanjas spokojno.To je nagrada koju ljubav donosi.Da pokucas na vrata ovoga srca i konacno ga povedes...
Svi misle da sve ovo dodje, ali varaju se....proci nece..
Pruzi mi ruku i hajde da idemo u setnju...
Kao i uvek tebi moja princezo...
3.22.25.8
