Tog leta 2014 su me izneli na raf posle godina stajanja u nekom magacinu,starog izandjalog viteza propalog oklopa sa rasturenim koricama za mac i prasnjavog...nije lako bilo ugledati svetlost opet,zaslepljujucu svetlost koja pokazuje svaku moju manu,a ima ih pregrst….
Stavili su cenu sa popustom da bi me sto pre udomili i napisali da uz mene dolazi i paket koji moze da ponese samo onaj ko voli stare propale vitezove…
Stavili su me za pravo cudo pored figure klizacice obucene kao princeza,koja je bila prelepa,nikako mi nije bilo jasno otkud klizacica u sred leta ali posto je bila u odeci princeze zaustavljala je dah svakome ko je prosao a princeze su uvek u modi :-)
Gledao sam je kao pravo cudo,naravno ona nije bila na popustu,za tako nesto placate punu cenu,ali je imala napomenu da se uzima samo ako cete je voleti,u suprotnom necete biti zadovoljni…
Dani su prolazili dok sam je gledao,moleci se da je niko ne uzme samo da bude kraj mene,jos ce se ovaj stari oklop zasijati a korice popraviti same od sebe.Nocu kada sve lutkice ozive ona bi sela kraj mene i pitala me svaku noc sta je to ljubav,nesvestan njenih pitanja pricao sam o nekim stvarima koje nisu bas imale veze sa tim,a svakim njenim treptajem oka sam je udisao i voleo sve vise...pozeleo sam da nas niko nikada ne odnese iz nase prodavnice….
Veceras kada se sklope kazaljke ona ce mozda nestati,vitezova ima koliko vam dusa iste,a princeza nema….samo jedna...mislicu na nju i dalje,moliti se da ako je neko ne voli dovoljno da docice opet….
Kao i uvek samo tebi
